Istočnik

страда&а а ако не увијек риЈечима али пречесто дЈелнма, Јер много има .људи. који носе на себи образ шбожнос.ти а силе се њене одрекли (П. Тимот. 3, 5). Ја иећу да вам оцрњуЈ 'ем данашње религиозно стање. Довољно ћете се упознати с њим, кад изиђете из ђачког живота. Само вам кажем, да није у свијету онако, како је Господ хтио. Ни међу хришћанима. Христова идеја, -—- идеја синовства Божјег и братске једнакости међу људима толико Ј - е вијекова будила читава покољења одушављавала их светим пламеном. али су људи од вајкада запретали тај драгоцјени жар у пепео, па и данас чине тако, Од времена на вријеме буди се тај жар у нама. Али то није доста. Не од времена на вријеме, већ би се свагда људи хришћани морали сјећати великога Петка и његова значаја за нас. Свагда би морали имати пред очима свога Месију у страдању, да их та слика учврсти вјерскоЈ* и моралној сталности. Вићете данас сутра људи; ући ћете у народ, па ћете видЈ - ети, да је и код нас много што шта посрнуло, па ће вам и дужност бити, да дижете и исправљате, јер нијесу само скештеници позвани, да дижу вјеру и морал, већ и сваки ооштен човјек. Сви ми морамо доприносити опћем добру. А како ћете, ако се сами не утврдите у томе зарана; како ћете, ако сами измалена одвратите поглед свој од свога Месије — мученика, друге упућивати, да се Његовом силом спасавају? Лз уста младенаца и одојчади савгирио си хвалу (Пс. 8, 3). Младићево срце треба да је приступачно слави Божјој, јер ј *е то срце чистије и Богу милије од оног окорјелог у вртлогу живота, које је у тјескоби и заблуди кадро и похулити светињу. Младић треба свим жаром својим да прионе уз своју вјеру, да велича Месију свога, да приљубљује душу своју Богу и Шегову закону, јер ће му то бити у животу у многој и многој ' прилици и утјеха и помоћ и заклон. Друге теме: 1. Христос — утЈ*еха у страдању (ст. 33—34), 2. И велики људи често не погоде правог пута (ст. 38). 3. Неумјесна молитва (ст. 38). 4. 0 прецјењивању себе (ст. 38). 5. Хришћанин свима слуга (ст. 44). 36. Христос — утјеха у страдању. У тешким часовима, кад хришћанина обхрва несрећа, не смије он пасти у очајање, већ мора претрпити до краја, молећи се Богу, да му даде снаге, да може несрећи одољети. У таквој прилици треба хришћанин да се угледа на Господа Исуса Христа и Нзегово постојанство у страдању.