Istočnik

— 89 —

Узор наш, Господ Исус Христос, претрпио је најгрознија страдања без икакве Своје кривице. Често и на човјека наилази биједа без његове кривице. У таквој га прилици мора кријепити Господње страдање, јер кад је највећи праведник могао пострадати невин, како да ропћу ученици Његови, ако с Њим подијеле Његову судбину? Христос за нас иострада, праведник за неираведнике (I. Петр. 3, 18). Код нас су страдања често пошљедице наших гријехова, а Христос није гријеха никаква учинио. Па кад гријешимо, морамо очекивати и казну за гријехе, јер кад је Христос безгрјешан страдао, како да не страдамо ми грјешни људи? Ко Ле Ме од вас окривитп за грајех? (Јов. 8, 46). Он гријеха не учини, нити се нађе иријевара у Његови усти (I. Петр. 2, 22). Сви сагријешише и изгубили су славу Вожју (Рим. 3, 23). Добро што хоИу пе чиним, него зло што пе %у, оно чиним (Рим. 7, 19). Ми смо дјеца гњева (Ефес. 2, 3). Христос је трпио страдање без роптања, постојано, али и кротко^ јер је тако била воља Божја. Наи|>е ли биједа на нас, и ми је морамо тако трпјети без роптања, угледајући се на Христа, не малаксавајући, молећи се Богу, да буде Његова воља, а да нас избави од напасти. Ко иретрш до краја, благо њему / (Мат. 24, 13 и паралел). Као јагње на заклање вођен би и као овца нијема иред оним који је стриже не отвори уста Својих (Исаиј. 53, 7). Осим тога пак, што нам је Христос утјеха као узор у страдању, утјеха нам је Он и као пошљедња сврха наша: Њему ми хришћани тежимо; кад се с Њим сјединимо, престаће сваки бол и патња, и наступиће вријеме блаженства, у ком ћемо бити награ^ени за наше труде земаљске. Благо ирогнанима иравде ради, јер је њихово царство небеско . . . . Радујте се и веселите се, јер је велика илата ваша на небесима! (Мат. 5, 10—12). Хришћанин, који се тако буде у несрећи владао, не ће пасти у очајање, већ ће побиједити искушење сматрајући своје патње као само слаби одраз оне тешке судбине, какву је имао наш Господ у Свом земаљском животу. 37. И велики људи често не погоде правог пута. Има људи, које је Бог обдарио ванредним даровима, који предводе човјечанство било на умном, било моралном, економском, поли10