Istočnik

— 90 —

тичком и т. д. пољу. Такве људе ми називамо великим људима, јер они су заиста великани пред другима. Но ма како човјек био обдарен од Бога, ма колико се одликовао пред другима својим способностима или врлинама, никад не смије заборављати, да је при свим тим својим преимућствима инагс човјек и као такав несавршен. Бива више пута, да и највећи човјек посрне. У најчистијој намјери кује политичар нов закон, за који држи, да ће бити народу од велике користи, а кад га створи и у живот приведе, онда му тек види мане, оида тек види и своју слабост. Тако је то и у моралном, умном и т. д. погледу. Свугдје човјек лако може залутати, те неистину сматрати за истину, опачину за врлину. А особито људи умно велики јесу често у опасности, да се од свог ума на странпутицу заведу, да поклизну, те да ступе у службу погрјешној мисли. Од чега то долази ? — Од наше несавршености. Има ли томе предохране какве ? Има, а то је у првом реду хришћанска врлина: смјерност. Ако човјек шта више већ и залута, ако има у њему смјер. ности, ако води бригу о себи и марљпво прати своја дјела и испитује себе, повратиће се опет на прави пут. Смјерност, опрезност, несебичност, племенитост, а нада све хришћанска молитва, — све то чува човјека од свакога пада. II у анђела Својих палази недостатака (Јова 4, 18). Смнлуј ее на ме, Тосиоде, јер сам немоИан! (Пс. 6, 3). Једни се хвале колима, други коњма, а ми именом Тосиода Бога својега (Пс. 19, 8) Не мисли сам о себи, да си мудар; бој се Бога! (Приче 3, 7). Лма иут, за који мисле људи да је ираведан, а води најиослије на дно ада (Приче 14, 12). Да буде воља Твоја / (Мат. 6, 10). Ако ко мисли, да ито зна, не зна јоги ништа, као што треба знати (I. Кор. 8, 2). Цар Давид и његов гријех. — Пад Соломонов. — Одрицање Петрово и слабост аиостолска при Христову страдању. 38. Неумјесна молитва. У молитви треба свакад или да прослављамо Бох^а, или да Му благодаримо, или да модимо подмиреље својих потреба. Никад не треба човјек да се моли Богу једино из навике, или што и други то чине, већ увијек да има потребе и разлога за молитву. То пак може свагда бити, јер је човјек или у усхићењу, те мора Бога прослављати, или