Istočnik

— 91 —

10*

је добио какав дар од Бога, па Му мора благодарити, или је у потреби да без Божје помоћи не може дал>е, па мора молити Бога за милост. Увијек човјек има унутрашњу, душевну потребу, да се моли Богу, па зато не треба да га на молитву побуђују недостојни разлози. Неумјесна је молитва: а) сама спољашња без унутрашње; б) кад се молимо ради тога, да нам други виде молитву; в) расијана молитва; г) молитва без вјере и наде; д) особита она, у којој тражимо од Бога ; е) оно што је Богу противио; з) оно што нам није на потребу; и) оно, што је занасштетно: задовољење својнх страсти, туђу несрећу ... Само права, чиста, срдачна и достојна молитва може хришћанину бити на спас, а свака недостојна и неумјесна вријеђа и љути Бога. Да буде воља Твоја! (Мат. 6, 10). Ови људи ириближавају се Мени усшима својим и уснама иоштују Ме, а срце њихово далеко стоји од Мене: залуд Ме иоштују (Мат. 15, 8—9 Не знате гита нгитете/ (Марк. 10, 38). Шитете и не кримате, ј&р зло иштете, да се у сластгша својим трошите (Јак. 4, 3). Молитва треба да је од чистог срца, а не са великим гиумом (Св. Златоусти, Слово о Аврааму). 39. 0 прецјењивању себе. Успјех у раду, напредак и похвала људска често заведу човјека да сматра себе већим и јачим, него што је заиста. Губитак или недостатак смјерности и сазнавања нашег ништавнла јесте први корак прецјењивању себе, а затим и гордостн. Хришћанин не смије себе прецјењивати. То је обичај језичника, који су обоготворавали своје славне људе, а често и сами себе. Хришћанин мора добро себе познавати. Све су силе његове од Бога; ништа он не може учинити, што би било више, него гато закон тражи. И онај, ко чини велика дјела, ко је пун врлина, не смије се узносити, је}) треба да зна, да ће се од оног внше тражити, ко је внше дарова од Бога добио. Богаташ н. пр. мора чивити више милостиње, него сиромах; паметан неуког мора поучити, јачи слабијег мора заклонити, јер не учини ли тако, гријех му је. Прецјењивање себе јесте за човјека штетно, јер а) умањава му вриједност у очнма трезвених људи; б) смета његову душевном усавршавању, јер ко себе прецјењује, тај не сматра, да му је потребно усавршавати се; в) страда. јер га сви остављају, г) заслужује осуду код Бога.