Istočnik

/' Стр 382

источник

Бр. 24.

бојао учинитн ужасно крвонролнће; уједно се лишио не само царства него и самога живота. Тако смрт чини крај свему и све чини једнакима. Злочинце и душе убице у сваком случају ностиже казна божја. А оне, који нас мрзе и гоне предајмо суду Сведржитеља Бога, судије нраведнога и непартајичнога; сами се пак наоружајмо трпљењем, по ријечи Спаситељевој; »кћ тЈрп^нш к.иш.и-к гтажнт! дУши клш-к (Лука XXI. 19). в) Јављање анЈјела у сну Јосифу утврђује ону истину, да у сновиђењима чпвјек можг дооити напутке »свише« од Бога, односно разних прилика нашега живста (ст. 13 и 19). Да бивају такова сновиђзња, ово се доказује, осим овога и множином других иримјера, који се налазе у св. писму; њих је тако много да би их било тешко све на једанпут изреНати. Показаћемо ради примјера на сан Јосифа, једнога од дванаесторнце синова патријарха Јакова. Јосиф је снио, да он са оцем и браћом жање у пољу пшеницу: сноп Јосифов је стојао право, а снопови оца и браће окружили су га и поклонили му се. Овај се сан тачно испунио: послије некога времена Јосиф од браће продан у Египат постао је владарем Египта, и кад дођоше у Египат отац и браћа његова морали су му се клањати и поштовати га. Истина, такви необични снови највнше могу се догодити праведницима зато, што су они и на јави од нас несравњено ближе Богу, који им шаље такове снове. У осталом Бог је према свима тако милостив, да сличне снове могу имати и грјешници. За примјер узмимо Навуходоносора,. цара вавилонскога: велик је он био грјешник а и он је видио знамените снове. Фараон, цар егииатски био је тако исто врло велики грјешлик а и он је такође видио необичан сан. Таким сновима ми морамо увијек вјеровати као упућењима од Бога. Но не треба да безусловно вјерујемо свима сновима. Сам Бог опомиње људе »да не врачају по сновима«. Већи дио снова јесте само природна пошљедица узбуђзнога уображења човјечјега. 0 чему човјек дању мисли, чиме је јако заинтересован, што страсно жели или не жели, то и снива. Чему пак ту да вјерује? Слични снови готово увијек обмањују и човјек не треба да им вјерује. Мма још, једна врста снова, којима такође не гиреба вјероватп. Ово су сни од ђавола Тражећи, да кога ирождере. ђаво се често користи сновима због тога, да би улио у душу нашу грјешне мисли, пошто човјек у сну, није у стању молити се и крстити, нити га чиме отјерати од себе. И тако, кад има сновиђења истинитих и варљивих, то како се пак треба односитп према њима ? Ако нас снови побуђују на добро и уздржавају од зла, то сматрајте ове снове као прст божји, који вам показује на небо и који вас одклања од пута к аду. — Ево како о овоме учи преп. Варсануфије: »Кад у сну угледаш образ крста, знај, да је овај сан истинит и од Бога, него побрини се да од светих добијеш тумачењв значења његовога, и не вјеруј својој мисли. (»Руков. кт> дух. жизни« Варсануфш и Јонна стр. 368). Ако пак ви нисте увјерени или немате разумна разлога, да мислите да сан происходи од Бога, особито ако се сан тиче неважних предмета, тада не треба обраћати пажњу на снове и удешавати по њима своја дјела, будите опрезни да не би постали сујевјерни и да не би дошли у опасност да сагрјешите. Ако нас најпослије саи саблажњава на гријех, то је он пошљедица нашег исквареног растројеног уображења, наше фантазије, или пак он происходи од онога, од кога да нас сачува Бог својом благодаћу, т. ј. од ђавола. ( Скацј Гр. Д качжко .' »Поли. год. круг. кратк. поуч.« т. I. стр. 207 — 208 ем. его же П. т. стр. 531—533).