Istočnik

Бр. 20.

ИСТОЧНИК

Стр. 541

градивом, што га је дао у тој''јединици. Ако тако схвати, онда ни не може друкчије радити, него што је радио. А то није добро схваћено. На Ш. степену се спаја прво градиво, ново знаље са дотле стеченим, или са дјечјим искуством; дакле материјал за Ш. степен вадимо из готова ученикова знања, из живота, из искуства дјетињег и т. д. Може се изнимно материјал тај вадити и из јединице, коју обрађујемо, ако је згодна, али то не смије бити правило. Признати педагог Геи^г, који се бавио доста и религиозном обуком овако вели о томе : „Баз Кеие во11 шсћ<; уегеЈпгеН т с1ег 8ее1е Б1е1Беп, ез зо11 ет^е^Не^егк \уег(3еп 111 <3еп ћегеНз уогћапсЈепеп Уог8(;е11ип^8кге18 . . ., Наић'^ коштеп б1е 8с1т1ег уоп бе11)81 с1игсћ е1пе ип\уП1кигПсће Уог8(е11ип^8уегкпир{ип§ аи{ уег\гап(1ке В1*п§е, 1Ја§-еп, ЛУаћгћећеп ип(1 аи^е^еск^е 6е!8(;ег ^евеп оЕ1 иБеггазсћешЗе Апћуогс аи{ сЛе Рга§еп: "\Уо ћаћеп лу Ј г аћпГсћез всћоп ^ећаћк? .... Ез ^ЈН а1зо, ги сИезет 2лгеске <3а8 Иеие тј! ап(3егп аћпНсћеп Уогз^еИип^еп ип(1 ЕгЕаћгип^еп 1п УегћтсЈип^ га 8е(геп ип(1 га уег^Зешћеи" и т. д. (Еећгћисћ <3ег Ег21ећип<Ј иш! <1е8 1Јп1егпсћ*8, II. 65). А један од најпризнатијих модерних педагога Ог. \У. Ке1а у чувеном дјелу свом „Тћеопе ип<1 Ргах18 сЈез УоШвзсћиПт^егпсћкз" у I. књиги „Оа8 егб(;е 8сћи1јаћг" (Р1ске1-8сће11ег) каже о томе предмету: „О^е АВзћ-акНоп, (1а8 Ве§п1ТПсће, <Ие ВНие ипзегез Сге184е1ећепз кошт(; пиг <1а(1игсћ гилуе^е, (1а88 ги (1ет пеи аиГ^епоттепеп Копкгекеп, ЕтееЈпеп агкЗеге ћегеј{8 Бекапп^е Е111 геПГаИе, 111 \уе1сћеп <1а88е11)е Ве^пЛНсће епЈћаНеп 18(;, гиг Уег^1еЈсћип# ћегап^его&еп луепЗеп" (стр. 122.) Ту, на Ш. степену одлучну улогу играју упоређења новога са старим, контрасти и т. д. Таквих упоређења нигде скоро нема у Катихезама г. М. Н. п. код 17. катихезе могао је врло згодно изнијети упоређен са Благовијестима : тамо арханђео, овдје анђели, тамо се Д. Марија плаши, овдје пастири, тамо: радуј се овдје: не бојте се радујте се и т. д. Па тако је могао обилатог материјала наћи и за друге катихезе. (Таквог материјала има г. автор негдје на П. мјесто на Ш. степену, н. пр. у 13 катихези). Гдје нема сравњења, тамо има контраста, психолошког упоређења главних личности и т. д. Једном ријечи Ш. степен не смије бити истовјетан по садржини ни с једним другим, иначе се обука лако може претворити у механичан рад. Уз то је тај Ш. степен врло згодан и за то, да се на њему прорепетира и утврди у многом прије стечено знање (концептрација). То ми је ето главна замјерка и молим г. М., да је уважи. Иначе у цјелини израду осталих формалних ступњева могу само похвалити. Свуда се мисли глатко и снажно нижу. Приправа је увијек лака и природна; >циљ« истиче на крају приправе, што му потпуно одобравам, само »предавање«, како сам већ истакао, врло лијепо извбдено, систем правилан, а »примјене« кратке, али снажне. Нарочиту вриједност добивају примјене са оних лијепих кратких молитвица и пјесмица, којима се цијела јединица заслађује. Пстакнувши у цјелини одлике овог дјела, прелазим на поједине катихезе, не да замијерам, него да кзжем своје примједбе у најбољој намјери. Те су примједбе од много мањег значаја, а да би могле умањити моју препоруку овог дјела. Код 1. катихезе кмам у главном рећи, да је врло лијепо израђена, али скоро да удара на другу тему, него што је истакнута. Боље би било на Ш. степену упоредити родитеље с Богом, да добију дјеца јасан појам о Богу као Оцу небесном (као што је од прилике у Вукић. »Упутству за прву наставу у вјери«). Овако је тема прије: Бог је милостив или: 0 милостивом Оцу небесном и молитви. Одатле се опет види значај Ш. степена.