JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

49

Iz naznačenog rasporeda sila, koji je uslovljen ravnotežom sila i momenata, proističe, da veličina rezultante R koja centralno napada presek šava A—D iznosi

—— 1 Po. R=V 2 · — Po < V 2) Sila R izazvala bi u preseku A—D normalni napon P

GSS VO ab

Naznačeni raspored sila mogao bi postojati samo u tom slučaju, kada bi na površinama A-B i A-C bili ravnomerno raspoređeni normalni naponi cx, odnosno cv .onako kako je naznačeno na slici 7, a pored toga proizvoljno raspoređeni tangencijalni naponi. Da ta pretpostavka ni izbliza ne može odgovarati stvarnosti, očevidno je na prvi pogled.

Nemački državni institut za ispitivanje materijala u Berlin—Dahlemu vršio je ispitivanja napona u LL — šavovima na uzorcima iz lima, koji odgovaraju profilu spoja s preklopnom trakom, odn. Kkrstastos spoja. Rezultati tih ispitivanja objavljeni su u XXV svesci Saopštenja toga instituta iz 1934. god. (Mitteilungen der Deutschen Materialpriufungsanstalten

str. 11 do 22). Ustanovljeni su normalni i tangencijalni naponi cx; cyloxy; kao i glavni Gmax, Ominirmax-. Na slici 8 pokazani su maponi, ustanovljeni na uzorku koji

odgovara spoju s preklopnom trakom, a na sl. 9 na= 3 __A4

[ei a s 4 — -a0 SAEo3; | 032, _ozp 6

33 == IIIITIIJIP

LTI]| S Š

“2

poni na obrascu koji odgovara krstastom spoju. Prikazani naponi ne preftstavljaju apsolutne vrednosti nađenih mapona, nego njihovu relativnu vrednost u

odnosu na prosečni napon u preklopnim frakama, odn. u vertikalnom komadu krstastog spoja, čija je vrednost uzeta za jedinicu. Taj prosečni napon iznosio je pri pokusima oko 750 kg/cm?, Naponi su određeni iz deformacija koje su merene u određenom

broju tačaka. Krajnje vrednosti, stavljene u zagrade, nađene su ekstrapolacijom. Pokus na obrascu koji odgovara spoju s preklopmom frakom vršen je u dve

varijante: jednom onako, kako je pokazano na sl. 8, a drugiput na taj način, što su praznine na dodirnim površinama B — B ispunjene umetnutim parčićima lima, čime je ostvareno oslanjanje preklopnih traka na osnovne (srednje) trake i prenošenje jednog dela vučne sile pomoću trenja (prema podacima u saopštenju, oko 40%). Nađeni naponi u tom slučaju pokazani su na sl. 10. Slične rezultate dala su i ispitivanja Kkrstastog spoja koja je 1938 g. vršio I. A. Mordvincev (G. A. Nikolajev: Svarnije konstrukcii i sojedinjenija, 1947 g., sfr. 77).

Šta nam pokazuju te slike? U prvom redu to, da stvarni raspored napona u L — šavu nema nikakve sličnosti sa pretpostavljenim rasporedom napona, koji je bio podloga obrasca 1) za izračunavanje naprezanja materijala. Na drugom mestu to, da postoje znatne razlike rasporeda napona između Rkrstastog spoja i spoja sa preklopnom trakom. Te razlike su naročito velike, ako se ima u vidu, da će stvarni zavareni spoj s preklopnom trakom uvek da se ponaša u manjoj ili većoj meri kao uzorak na sl. 10, jer usled skupljanja materijala šava prilikom hlađenja mora doći do čvrstog naleganja preklopnih traka na srednje limove i prenošenja trenjem jednog dela sile.

SI 10

Raspored napona koji je naznačen na slikama 8 do 10, a koji odgovara oblasti elastičnih deformacija, moraće naravno da pretrpi izvesne izmene u oblasti plastičnih deformacija, koje prethode kidanju probnog uzorka, jer usled trajnog izduživanja najviše napregnutih vlakana mora doći do izvesnog izravnavanja napona u ugroženim presecima. Kada to ne bi bio slučaj, kidanje bi moralo nastupiti, s obzirom na veliku neravnomernost napona, na pr. u preseku A—B, pri mnogo manjem oplerećenju, nego što je stvarno slučaj. No uprkos tome, raspored napona, koji je ustanovljen eksperimentima nemačkog instituta za ispitivanje materijala, može da posluži kao podloga za postavljanje daleko realnije slike o stvarnom odnosu sila na šavu, nego što ga daje slika 6.