Književne novine
Благују писари, крчмари; сумњиви спремају Јерусалшм да отму нестпретном богу, ТА логичари строги мисао да скрену Из чудачких мозгова триватних У Град Здравља; на октима његових прозора: балите, залив, Створења шумска, реке дубоке, стена голети ' Леже блаженм под осмехом Мадоне милости.
ПРЕВОДИ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ И М. ПАВЛОВИЋА
8. Х. О АН
(Музап Нивћ Ацаеп)у
Лутер, у крају пешчаном, рушља због срама Машиту што глатко прашта ч спасава Кад јој се плати; он Грешном Граду показа: зија провала Без икаква обредног моста; још унизи Град ц пред Богом: Разлука биће отсад Граду услов да живт, (Одлуке његове садржаће сумње, Љубав његова трпеће страх; у кољебању трајаће.
Рођен 1907 у Јорку, Енглеска, Као дечак и младић одушевљавао се фо- | тографијом, инжењерством, мотоциклизмом и ловом на китове, али се убрзо заинтересовао за поезију. 1926-27 био је један од два издавача часописа „Охгога Роејгу“. 1928 излази његово прво дело, шарада (сћагаде): Раја оп Во 5)4е5. 1928-29 боравио је у. Берлину. 1930 излази његова прва збирка песама, Роетаз, која садржи тридесет песама церебралних и натегнутих стихова, већином недовољно јасних, али виртуозних у форми и ритму и често шаљивих по интонацији. У то време Одн је већ вођа чувеног левичарског 'кружока, званог по њему „Амдел з сјгсје“. Касније издаје две дуже, сатиричне, социјалне песме Тће Огаћјог5 и Тће Папсе ог Пеаћ. 1985 излази нова збирка стихова: Тоок гапвег, која претставља врхунац његовог левичарског периода, много је јаснија и неки критичари је сматрају „врхунцем Однових снага“, али без довољно разлога, како нам изгледа. 1936 написао је са К. Ишервудом драму у стиху и прози: Тће Авсеп! о! Е. 6, те године је био у Шпанији, и оженио се Ериком, најстаријом ћерком Томаса Мана, тада прогнаног из Немачке, 1937 објавио је чувену поему „Шпанија 1937“, и у заједници са другим значајним — пак песником „тридесетих“ година, Луи сом Мак НШисом, путописну Књигу:
Свеци мирују; тпоети климу бесном чроду воље; Партер је плакжо кад на позорју света
Зла ц велики узешце да руше строфама громовним; Предвојен разлогољ ч издајом, Град
Налцао невидљив темељ за слогу стиллано гласну, А шуме, камење, дотле, тримилљм бестидност
Људи: ласкати, пародирати, томтезат бити, лудовати.
Природа да одговара у пчљме Принчево; Она, признала што он сттео чути: дуимј она да нема; Од његова стратчашта до њена немара, стиљ уздржан, Осмех чроничан тостаје ч светски ч побожан, Уљудност, град разбогаћен: на снобовски свој начин Голорук џентлмен, вршт, свој посао К'о судија њеној деци, к'о отац њеним шумама.
У престоници народној Мирабо и дружина. Мистериј осудили; галерије туне урлљлиј, ТА историја мариџује уз добоше јасне тдеје, Сврха Разумног Града је брзо се дивити Брзо и разочарати: Наполеона потрошио, та бамио: Бледи ч тпретворни Града жеројц Ррознично траже човека. од пре-тада. а
Пустиње опасне, воде сурове, одела чљ
Смешта, ал често своје мењају Беатриче, Мало спавају, гурају натред, заставу дижу Речи
На местима бесидним, презреним, с ума сметнутим Због страха илљ поноса Града Блиставог;
Вођени мрским рођачким сеншљма о Продреше, предрљалце пало његова бића природног,
4
Штмере ист кињаху, у стлиту затустезце, ЈЕ Салмоубиства, чг позобаше, пред Смрт-Гребеном потонуше, По Пидјанки-Морима несташе, о Крекет-Острвље се разбшше, Клотпжа, у леду очаја, на Полу Душтилљј, чг токлоти, Неустуњент, сами, помреше; аљ места забрањена, | Скривена, коровна, утозналце, ЊАЈЕ Верни, без вере за Град Свесности помреше. МИРЕ
3. МУМХУР: В. х. одн
прилично _ успео може захвалити великој еластичности свог ду“ ха и невероватној виртуозности ко-
ске улоге његова „важност“ заиста прворазредна, По нашем мишљењу цело то питање захтева дубље 38лажење у природу проблема и мање
Тефет5 Фгот Теејапд. Исте године добио је краљевску медаљу за најбољу поезију године,
1939 године, пред сам почетак рата Одн одлази да. живи у Америку, у Њујорку, Исте године са Ишервудом издаје књигу песама и прозе: Јоштеу јо а Маг. Следе књиге: Апођћеег Типе (песме), Ме Уеаг Теђегт (поема и сонетна секвенца). 1945 објављује два велика песничка деда Тће беа апа Мштог (Коментар
јом је третирао најразличитије поетске форме. Али његова интелектуална диспозиција га је у даљем развоју потпуно придобила за себе, на његову сопствену корист као пеоника а на штету оних концепција које је имао о поезији у младим давима, Има критичара који Одну оспоравају величину, јер, кажу, није створио свој специфични јединствени и
диом Као нпр. Елиот, апи му зато
признају да је. са гледишта истори-
позивања на аналогије,
Однове иновације у поетској тех“ ници, разноврсност његових експеримената, као и фанатична доследност којом је подвргао своју поезију схватањима која је имао о њој претстављају изванредан материјал за студију и расправљање проблема модерне поезије, Зато је свака његова новообјављена песма дочекана као нов и смео подухват кога са жаром процењују и расправљају критичари и књижевни историчари и кога користе други песници, не
М. П.
шШ
Преко сквера,
Међ спаљеним Судом ч Полиције Станицом, Крај Катедрале за оправку сувучлце срушене, Око Гранд-хотела, за репортере скрпљена,
Крај колеба неких За — невољу — Одбора, Жилма-бодљижа кроз Град пожиштен тролази.
Преко равница,
Међ два брда, два села, два стабла, два друга,
Жилца-бодљика тде ч нилшта, те доказује, не тумачи, _. А где јој се место допадне, ту пут ил пруга свршава, _
Хумор, вештина кујне, укуси, ритуси, И нацрт Града, чстрецртано све.
на Шекспирову „Буру“ и „Ког Тре Туте Ђејпв („Божићни ораторијум“): ње такође излази америчко издање његових „Сабраних песама“. Преласком у Америку његове преокупације се мењају од социјалних и психоло-
| спомен града шких (Фројдистилских) оне постају |
метафизике за религију. 1948 изла- 1
зи његово велико синтетично дело: 5 Тће Аве ођ Апхјефу. 1951 Тће Еп“ Очи вране ж око камере отварају се
сћајеа ЕЛоод, и 1952 збирка стихова: У свет по ПИ а Диу и“ дочињу
Мопез у којој има ненадмашних пе- Матер бен оеа : а Ви: пјбче 3 ле и бефе.
сама, као што је: Метогјај Тог ће На пролазу је само: богови исправни, људи смртни, Су. У Америци Одн предаје ен-
Обоји снаљазе се како-тажо, док От глеску литературу по колеџима и ка-
Ништа не чини ч талшта не брине, : једина затраво је тамо. Ја сније на Мичигенском универзитету. Он је 8 ) "о" У првом раздобљу свог песничког Врана на крематорија димњаму, рида, док је још живео у Енглеској, А камера тражи, пробија, се Одн је за кратко време постао, по- До простора где време места нема. | т Т С. Елнота најутицајнији са- Надеспо, село гори, налево, у градићу ПА и а Та : , Војници тауцају, а начелник затлоче, времени енглески песник, ИМ док је Заробљенике одведе, док далеко, далеко утицај Елиота био више општијег Брод-танкер пау пемарно море. ју; увек чц вавек карактера смислу револуциониса“ Тако се ствари збивају; У . у 5 а пе поезије Цветови шљива на мртве падају; заглуци водопад Ма пе КД ИЗН ' Шибамиг крикова, ф заљубљених уздаха, ет Одн је био тај који је заиста ство- А оштар блесак светла убамл 8 рио школу и чији утицај је био ди- Бесмислењ тренутак у вечни теки фажат | ректан и створио низ следбеника и Са којим курир, уз звисждук, у кланцу нестаје; Неко ужива у слави, неко трпи срамоту; . Оно што претста по , Ј И с4о а је а От може, она мора. Нема кривице ничије. Јам. »уридесоић НИНА СВррЕМе> Упрте очу вратине ч камере око благо ној енглеској поезији симболизирано Мотре тоштено колико могу, ал лажу. је у делу Одна, заиста најбоље. То Злочић зешоИр ЗАЛЕ о И сада, ноћас, зи 1 ада Пост-Вергилмијскога : и је тежио за екс- У рушевини 10 5 ; но син“ а Тде хаос гробова "ам је прошлост, а жилма-бодљика води теризацијом песника, за. популарном Наг у будућност невидљиво докле фактуром и за садржајем који ће, Јад нали није грчки, Док мртве копамо занимајући се првенствено друштве- Знамо без знања да разлог шма за све што сносимо, . ним аспектом човековог живота, би- Да што нас вређа троћи ће, да није нам жалити ти што ближи просечном читаоцу, Та група око Одна (Мак Чис, Спендер, Деј Луис, Џон Леман и др.) стекла је признање да је савременој пое- Н
Ни себе саме ни свој град; : Ког било рефлектор да нађе, шта било грамофон да блеји, зији освојила и велики аудиторијум и популарност, коју су песници пре
Очај нам не треба, њих изгубили и поред својих високих квалитета. Међутим, иако је тај, такорећи, практичан ефекат био ре-
И кроз сањ налљ
Вијуга жица-бодљика: Она нас закачи ч ми паднемо И беле лађе без нас одоше чако су неки плакали; Жица је тужна, нали смоквин-лиаст на Балу Сптрдала, '
Она везује смешљивка за дуплу постељу, И наставља да израста из главе вештице.
Иза жице
Што је за огледалом, Слика талца је све иста Да л' будна тчли уснула. Она се не диви ни некој слици, Ни узрасту, ни сексу, ни сећању, ни имену,
Можелц је бројити, помножити, користити Где било, ч кад било уништити,
42
Је ли нам Слижа пријатељ»
2. : Не; то нада наша је; да ми тлачемо а она не жали, Да за њу ти жица ни румна нису крај: Месо је то, оно што јесмо, а тако тешко примамо,
| Месо у којем мремо, а смрт је при том за жаљење, и" ~ То Адам је што чека на Свој Град. ' (Превела Исидора Секулић,
Сам у соби Пата Гргур његово ацатће име Док Цар сија над светом без центра 4 Свеједно где био; Нови се Град дизалце На растри њитовој; уз да ил не Дужности, покорности; мач, места, господар, “
алан, он није био доказ да су пе- ова врана несто риена И шта њ" сници те групе заиста у сваком по- | | “ 6 гледу остварили оно што су желе- Ффажта, ч акта Града смисао имају двострук: У 7 ли, Сам Одн је од почетка своје ка- Сатанство као химна; загрљај шаљив =:
Најтрајнија веза; лица неверна замена За душмана кућног у ноћној страви жучног Деца, у пародији, у този, тмају да сликају тртљивост небеску у бескрај; % Рођени ћод Сорурном раж судњега, дана слуте. 4
ријере био изразито интелектуално настројен и самим тим врло мало предодређен да створи узор модерне популарне поезије, Ако је у томе и-
ЧЕТЕ! 1 ЈЕ
С. СПЕНСЕР; ЉУДИ КОЈИ ПИЈУ ВОДУ
пад а
<
КЊИЖЕВНЕ НОБВИШЕ 5 АВГУСТ 1954 · 5