Književne novine
| Sve češće i nedvosmislenije čuju se energični protesti protivu eksperimenata sa eksplozijama hidrogenskih bombi. Kao glavni a zlog navodi se, kako tada nastaju rađioaktivna zračenja, koja utiču štetno na sav organski svet na zemlji, Posledice ovakvih zračenja vi de se i danas u Japanu, još od vremena kada su u Nagasakiu i Hirošimi eksplodirale atomske bombe. Pored strahovitog uništavajućeg i ubistvenog dejstva ta mosta ostaju dugo vremena još kao okužena, i svi oni preko kojih je Omanuo smrtonosni talas osećaju * danas teške pošledice, i na kraju mnogi završavaju u teškm mu-– kama,
Prema izjavama naučnika i nekih drugih autoritativnih ličnosti dejstvo današnjih · „hidrogenskih bombi je još strašnije, i ako bi nekom mesrećom došlo do masovne tupotrebe ovoga oružja može se već pretpostaviti kakvi bi užasi nastali na našoj planeti. Po nekima, nije isključeno da može nastupiti i lančana reakcija, što bi dovelo u pitanje opstanak svega živog na Zemlji. Ako pretpostavimo da ova poslednja mogućnost neće i ne može nastupiti, ipak, posledice eksplozija hidrogenskih bombi mogu biti tako teške, dđa će se one »drariti, a to je nesumnjivo, ı „cvom ili onom smislu i na buduće gene-
racije ne samo ljudi, već * ZivOtinja i biljaka. * Mnogi postavljaju pitanje: ka-
ko i na koji način?
Da bi se ovo shvatilo potrebno je đa se rasprave dva pojma iz biologije, koji su ı vezi sa promenom oblika, a to su: modifikac ja i mutacija.
Pri stvaranju potomstva pojedine indiviđue nisu apsolutno istovetne, jer se među njima javljaju uvek izvesna odstupanja. To znači, ia spoljni izgled, recimo jedne biljke (fenotipus) ne zavisi samo od nasledne mase, već i od spoljnih faktora, koji uslovljavaju pojedinačna odstupanja. Tako npr. semenke jedne iste biljke nisu istovetne, neke su manje, a druge veće, ili neke imaju više rezervnih materija, a druge manje, Pojmljivo je, đa će iz njih postati snažnije i slabije indiviđue. Ali i ove slabije individue kad se stave u povoljne uslove, proizvešće isto tako krupnije i sitnije semenke. Ili uzmimo npr. maslačak. Ako seme od jedne iste biljke zasejemo na visokoj planini i u ravnici, one će se razlikovati po izgledu, jer će biljke izrasle na planini imati više usečene listove dok će kod onih u ravnici biti manje usečeni. Ako im u sledećoj godini promenimo položaj, pa onu sa visine spustimo u nizinu i obrnuto, onda će se na njima javiti iste promene kao u prethodnom slučaju. To znači, da one pojave nisu bile nasledene i da st promenu oblika listova prouzrokovali spoljni uslovi, u ovom slućaju različiti temperatumi odnosi.
Sve takve promene izazvate spoljnim faktorima, ali koje nisu nasledne, obuhvaćene su pojmom: modifikacija.
Međutim, prilikom ukrštanja različitih vrsta, dobijaju se nove nasledne kombinacije, koje donekle odstupaju od svojih roditelja. Tc su dakle, nove nasledne forme. Ali u samoj stvari u ovakvim slučajevima nema ničeg apsolutno novog, pošto su se već dati nasledni faktori obeju vrsta samo izmešali i dali nešto novo, Što iDak ima dosta veze sa onim prethodnim, u ovom ili onom smislu.
*
Ali postoje iznenadne nasledne promene, koje nemaju nikakve veze sa ukrštanjem, i one se mogu javiti u čistim linijama. Takve promene nastaju usled nekih izmena u naslednoj supstanciji. Prirodnjak De Vries (1911) nazvao je takve iznenadne pojave mutacije, a movo dobijene forme — mutanti.
Ovu pojavu objasnićemo na jednom primeru. U Americi je jedna ovca ojagnjila žensko jagnje sa sasvim kratkim nogama. Sopstvenik je posmatrao ovo jagnje kao
neki kuriozitet i ostavio je da raste. Sve ostale životne manifostacije bile su normalne, Ali kada se ova ovca sa kratkim nogama ojagnjila, njeno potomstvo imalo je 'takođe kratke noge. To znači, ova nova iznenadna voJava je nasledna.
UTICAJ RADIOAKTIVNIH | ZRAČENJA NA ORGANSKI SVET |
| Dr. STEVAN JAKOVLJEVIĆ ·
Ne znajući uzrok ovako iznenad nim naslednim pojavama, neki su, ih posmatrali, kao patološka stanja, dok su đdrugioko tih mutacija ispređali čitave misterije, One su još i pojačane izlaganjima nemačkog biologa Vajsmana, koji je tvfdio, da je nasledna masa nešto zasebno, autonomno od tela organizma i uslova života, da se ona dakle besmrtna i da se nikad nanovo ne stvara. Ona neprestano raste i razmnožava se i tako se produžava iz jednog pokolenja u drugo. Prema tome živo telo i njegove ćelije su samo smestište i sredina ishrane za naslednu materiju, koju inače oni nikad ne mogu proizvesti, niti se na nju može Uticati. I danas postoji priličan broj naučnika, naročito u Americi, · koj zastupaju ovakvo shvatanje o naslednoj substanciji. I zato nije onda ni čudno, Što neki od njih zastupaju gledište da na naslednu masu ne može ništa uticati, pa čak ni atomska zračenja.
Međutim mođerna biologija izlaže sasvim suprotno gledište. Po novom shvatanju svi procesi u OF-
ganizmu uzajamno su povezani, i ;
to ne mehanički, već unutrašnjem organskom vezom. Izmena naslednosti organizma ili naslednosti određenog tela javlja se kao rezu!tat izmene samoga života tela. A izmena života tela nastupa zbog odstupanja od norma tipa izmene prometa materije, a što je u vezi sa životnim uslovima. Van povezanosti i uzajamnog delovanja živih bića s prirodnim uslovima ne može se razumeti, zašto su i kako su jedne organske forme smenjivale druge. Slika organskog sveta biijaka i životinja s jedne strane, i prirode s druge, pretstavlja veoma važnu mrežu uzajamnih veza i karika. A to nas dovodi do zaključka o zakonomernosti i zakonomernom karakteru stvarnosti. Za jednoga dijalektičara priroda se pojavljuje kao jedinstvena celina u kojoj se sve nalazi u mnogostrukim odnosima i u procesu uzajamnog delovanja. Kad se stvari i pojave tako shvate, na dijalektički način, onda nam postaje sasvim očigledna „besmislica koju su postavili Vajsmaniste i Morganiste, da u telu biljaka i životinja postoji nasledna „substancija kao nešto zasebno i autonomno od tela organizma i spoljnih uslova,
Mutacije posmatrane sa gledišta dijalektike postaju nam jasne i razumljive. U naslednoj substanciji vrše se mnoge kvantitativne promene pod uticajem nekih unutrašnjih ili spoljašnjih menjajući još nasledni „karakter, isto onako, kao što nam se pričinjava da je led na —20. na —10, na —1 uvek isti. Ali kada su ove kvantitativne promene došle krajnje granice, onda nastaje skok tj. iznenadna otstupanja, kojima je promenjen kvalitet, što znači: rađa se potomstvo sa nekom novom
odlikom koja je nasledna. Ovajnovi ·
kvalitet može biti pozitivan ili negativan u životnome smislu. Tada stupaju u dejstvo glavni činioci evolucije — borba za opstanak, iz koje proizilazi prirodni izbor ili nadživljavanje sposobnijih, a što zavisi od novih odlika postalih putem mutacija. *
Danas je nesumnjiva cinjenica da je nasledna materija podlozna uticajima unutrašnjim ili spoljnim. A ti uticaji mogu biti lagani ili nagli što je već utvrđeno eksperimentalnim putem, i već se dcbijaju nasledne mutacije. -
Postoje tri forme mutacija, 1 to:
1. Genmutacije. — Pod genom se podrazumevaju nasledni začeci, upravo nasledne jedinice, koje omogućavaju i sprovode fiziološke procese i doprinose da biljke imaju određene odlike. A pošto postoji veliki broj ovih odlika, to mora “biti i veliki broj gena. Ali primećeno je da su pojedini geni nosioci više odlika. Svi geni skupa čine ono Što se naziva nasledna materija ili idioplazma.
Sedište gena je u hromomerama, A hromomera je u stvari jeđam veliki i komplicirani belančevinasti molekul, ili grupa takvih molekula. Danas je sasvim sigurno utvrđeno, da na ove hromomere utiču Rentgenski i radijum zraci |! ultravioletni zraci. Ova značenja prouzrokuju strukturalne promene u spoju atoma pojedinih gena, i grupe gena, usled čega se rađaju mutanti tj. potomci sa izvesnim . odlikama koje su nasledne. Kod biljaka npr. pod određenim uticajem ovih zračenja može se izme niti boja, pa čak i forma cveta,
«-
pojava .
faktora, ne ;
do :
r
2. Mutarije hromozoma, — Hromozomi ćeliskoga jedra su nosioci naslednih začetaka ili gena i ovi su u njima ravnomerno rasporedeni. Prilikom deobe ćelije hromozomi se dele po dužini, i svaka polovina odnosi istu količinu naslednih začetaka,
Mutacije hromozoma nastaju onda, kada se hromozomi raspadaju u delove, pa se ovi raspadnuti delovi nanovo spajaju, često u obrnutom položaju (inverzije), ili se delovi hromozoma spajaju proizvoljno bez naročitog reda (translokacije). A može nastupiti slučaj da pojedini odvojeni delovi propadnu (delecija). U ovakvim slučajevima nije teško zamisliti ka-
Japanski Yibari zatrpavaju u dubokim jamamza ribu aktivnim zracima da bi se onemogu ćilo štetno širenje rađioakfivnosti, Ribe su uginule posle eksplozije Jedne hidrogenske bombe
kve se sve spodobe i nakaze mogu rađati.
3. Postoji i treća forma mutacija tzv. genom-mutacije. Broj hromozoma u ćeliskom jedru je stalan za svaku·vrstu. Ali može nastupiti slučaj da broj hromozoma postane dupli, pa čak i četvorodupli (poliploidija). /
Poliploidija se javlja u prirodi, a i prilikom eksperimentisanja, naročito pod uticajem 'niže temperature, ili dejstvom „nekih otrova, naročito kolhicina, koji se dobija iz biljke mrazova (Colchicum). ·
Poliploiđija izaziva veliki porast biljaka i povećava njihovu otpornost prema nekim spoljnim faktorima, naročito hladnoći. Veliki porast se zasniva na povećanju broja hromozoma, usled čega se povećavaju ćeliska jedra, a s tim u vezi i veličina ćelije.
* . Pod prirodnim uslovima javlja,se
rosečno jedna mutacija na 100.000 individua,
Ali mutacije se mogu izvesti ! veštačkim putem dejstvom ultravioletnih zrakova i radioaktivnim zračenjem. Pod rađioaktivnim zracima podrazumevaju se Rentgen zraci (X-zraci) ı rađijum zraci. Njihova zračenja nazivaju se još jonizujuća zračenja,
Pri minimalnom zračenju „mogu se dobiti tzv. rentgenvarijanti +j. izmenjene forme, ali koje nisu još nasledne, A ako su zračenja jača onda se menjaju i nasledna svojstva i rađaju se gen — odnosno hromozom mutanti, čije se odlike prenose na potomstvo.
Naučnici danas uveliko eksperimentišu sa X-zracima i dobijaju čudesne rezultate. U poljoprivredi naročito. Biljke duvana i čaja izlažu se uticajima X-zrakova različite jačine i dobijaju se biljke sa krupnijim listovima. Pod uticajem određene jačine zračenja može še
„zaraženu” radđio-
izmeniti i lista.
Ali važno je naglasiti, da jonizujuča zračenja mogu biti opasna u genetskome smislu i u najmanjim dozama, jer se ona na kraju kumuliraju. To praktično izgleda ovako; ako je neko danas dobio, recimo, 0,02 rentgenskih · jedinica, drugi put 0.06, a treći 0.10, onda sva ova pojedinačna zračenja ne propadaju već se kumuliraju (sabijaju) i jednoga dana, ako se nastavi sa zračenjem, dolazi se do doze koja može izazvati neku naslednu promenu.
U ovom i jeste smisao protesta naučnika celoga sveta protivu eksplozija i atomskih
unutrašnja struktura
hidrogenskih i bombi, Ta česta zračenja, ma bila i minimalna, imaju kumulativno dejstvo i jednoga dana moagu nastupiti katastrofalne posledice po zdravlje ljudi i njihovo potomstvo.
Utvrđeno je, dđa male doze potstiču rastenje biljaka ili pojedinih njihovih delova. Dešava se isto tako da pri sasyim slabom zračenju
X #
nastane neki poremećaj u genima, što se još me ispoljava i ne menja nasledni karakter. Ali u sledećim generacijama može nastati neki novi potsticaj bilo od zračenja ili kog drugog izvora i tada najednom dolazi do naslednih izmena — do mutacija.
Moderna genetika radi đanas neumorno na ovom polju i dobijgni su nesumnjivi i očigledni rezultati. Prema tome jsključeno je, da Vajsmanisti i Morganisti ne znaju za ove podatke. Ali oni se možđa hvataju za ovu poslednju činjen:cu, pomišljajući: glavno je, da to nas neće pogoditi, a o budućim pokolenjima ne vođimo računa.
Značajan je rad Nadzona (koga citira u svojoj knjizi Breslavec: „Biljke i zraci Rentgena”): „Eksperimentalne izmene naslednih osobina uticajem radijuma i rentgena”, Na mnogobrojnim opitima Nadzon je posmatrao dejstvo zračenja na žive ćelije i na kraju utvrdio izvesnu zakonomernost. On je ustanovio tri faze:
Prva faza karakteriše se time što plazma ćelije postaje nadražena, a što se opaža po brzim ·i raznovrsnim promenama vakuola. Plazma skuplja vodu i bubri. Ovaj je proces reverzibilan +tj. posle prestanka dejstva zračenja, ćelije se vraćaju u prvobitno stanje.
Druga faza se odlikuje usporenim životnim procesima. Prvobitno prozračna i homogena, plazma postaje nešto mutna i počinje. gubiti vodu, usled čega se bubrenje smanjuje. Istovremeno nastaje raspadanje lipoproteinovog kompleksa plazme (lipofarenoza).
U trećoj fazi javljaju se patolo= ške promene, dezorganizacija sadržaja i čelija zapada. u stanje ne-
O
121 e e Pejzaž Hirošime posle atomskog bombardovanja 1945
; Šo MRAK
krobioze tj. laganog ili bržeg odumiranja, i na kraju smrt.
Svi ovakvi opiti vrše se u laboratorijumima na životinjama i biljkama pod najstrožijom kontrolom iskusnih naučnika.
A što se tiče ljuđi, nad njima je izvršen nekontrolisani opit u Hirošimi i Nagasakiju.
U nauci je utvrđeno da izvesna radioaktivna zračenja mogu izazvati promenu pola. Ima naučnika koji već danas tvrđe, da je u Japanu nastala nesrazmera u rađa nju ženske i muške đece. Uočljivo je, da se kod onih koji su bili izloženi ma i najmanjem zračenju prilikom eksplozije atomske bombe, rađaju više ženska deca, A usto kođ žena su vrlo česti pri rodni abortusi ili prevremena ra« đanja. Mnoga rođena deca su mikro — ili makrocefali, ili sa nekim drugim mentalnim defektom. Sem toga oboljenja od leukemije su znat no više raširena kod onih Koji su bili izloženi zračenju, A ruski naučnici tvrđe da ova zračenja mogu imati znatnog uticaja i na nervmč sistem. A šta tek očekuje potom= stvo.
I danas se s punim pravom pos stavlja pitanje šta će se dogoditi u organskom svetu, ako se u atmosferi nagomilaju ·rađioaktivni zras ci do te mere đa počnu uticati na naslednu materiju. Tu prestaje svaka kontrola. Zračenja su masovna i od njih se niko ne može sačuvati. Tada mogu nastati sve tri forme mutacija, kada će se rađati nakaze, kepeci ili džinovi, mon'talno izmenjeni ljudi, a što će se produžiti iz jednog pokolenja u drugo. A sve te pojave pratiće masovna oboljenja pojedinih tkiva, ili potpune izmene njihove strukture,
“ i
TRAZENJE PRIRODE Nastavak sa 7 strane nog dana našao se u Beograđu i nekoliko svojih rađova „pokazaa Desi Jovanović, kojoj su\be svideli njegovi radovi i ona ga odvede u atelje kođ Zore Petrović.
Za desetinu minuta ova mu poka~
že kako se najbolje spravljaju bo je, da ih ne treba mešati sa firnajzom, već sa terpentinom, | to je, zađugo, bilo celokupno njegovo zanatsko znanje.
— Šta osećaš kad slikaš? ·pitao sam ga tađa.
| — Tražim prirodu. Kad sam pre izvesnog vremena slikao jednu đe vojku, sve sam je varao da je slikam, a stvarno je nisam malao. Cekao sam da se otpusti — da po kaže svoju pravu žensku prirodu. 1 kad sam je naslikao, rekli su mi da je „kao upisana“. Svima se dopao taj moj rad, samo je meni kod te slike nešto još falilo, Šta, ne bih umeo da vam kažem...
— Imaš li ti neki či i kađ slikaš, ili? O OJ
— Imam, ali to nikako ne mo au da postignem. Kad slikam Ja ponešto i izmenim. Meni se tako dopada, ali moji seljaci baš to ne vole. Oni bi hteli da napravim fotografiju. li
— A šta tito menjaš? ea Pa... stavljam mekšu boju ili tome slično, da. bih postigao pravu prirodu. Ja hoću dd naslikam ljude i predele onako kako ih ja vidim. Da budu isti, ne samo spolja, nego i iznutra, Hoću da im naslikam njihovu dušu.
— Kako si počeo da vajaš?
— Iznenada, tako kao i da. slie Evo sad baš pravim jednu
za nacionalni s ik, š
CP O JU ne znam! BOR ABKa
U međuvremenu, pod ni i uticajem, počeli su Loš Beki ke ljaci iz njegova sela i okoline da slikaju pre i posle Drugo: skog rata: Mira iz Opariči Bod iz Izbenice, Ljubivoje iz Rakara i drugi.
a Posle Drugog svetskog rata om je došao u dodir i sa drugim ne-
. Iresaka,
kim samoukim slikarima - selja cima. po Srbiji, od kojih je neke primao i u goste kod sebe ili on njima išao u posete, tako da se vremenom stvorila 'čitava Grupica srpskih seljaka samouka likovnih umetnika, koja se s pravom može zaista, nazvati Oparićka ili Jankova škola. Nažalost, jeđan od majdarovitijih članova te grupe, pored Janka, Jeremija Jeremić ~ Radivojević, od koga je sačuvano samo nekoliko karikatura u olovci, jedno nedovršeno ulje i dva dvrVoreza, streljan je za vreme rata, izgleda, baš zbog svojih karikatura, a obećavao je mnogo * kao čovek i kao slikar.
Tako je u javnosti poznat uglav nom po svojim uljanim platnima, glavni rađ Janka Brašića za ovih 20 godina kako slika, bilo je zidno slikarstvo i jikonografija po crkvama i „manastirima ~ Srbije. Napravio je on dosad preko 50 pojedinačnih likova i kompozicija u nekoliko crkava i ništa mahji broj ikona; često sa likovima iz svoje okoline, iz ·naroda: Najveći deo njegovih platna nalazi se i danas kod njega, ali ne mali broj, naročito onih početnih, rasturen je svuda po Srbiji, a đeLL IRRe i van nje kod privatnih
Pretstavnici ove grupe, koja je Vezana, zasad, samo ličnim prija teljstvom, nalaze se i danas delom u samom Opariću, a delom i dalje na raznim krajevima Srbije, od Svetozareva, preko Aleksinca, Kruševca i Niša do Užica, :
Na zajedničkoj izložbi ove gru-
"Pe, koja se priprema, biće izložeho
sve Što je značajnije, a to će rPći jedan veći broj slika, skulptura i crteža, koji će zahtevati neku od većih beogradskih'izložbenih' prostorija, da bi se dobila prava sli ka ove đar6vite amaterske družine samoukih srpskih likovnih umet-
nika sa sela,
Siniša Paunović