Književne novine

»Nežna ptica mladosti« Vilijemsovog realizma, Radnja žne ptice mladosti se grava na jugu Sjedinjenih Dsižava, n gradiću ogreziom u brutalnost. Posle mnogo godina SO LV ubice osvanuo avagantne ' Aleksandre del Lago, . poznaje iako je očigl proveli u orgijanju. K nuci bizarnog upoznavanja svetlosti, e

o š-

protridesetogodišnji džigolo se pri» seća svoje SN MW Šo kom mesnog bogataša

l) ponovo veruje u čistotu i kupljujuću moć vlastite mladosti; glumica zašla m godine i & sa neuspehom pmiziva nekadašnju veličinu i kupuje trenutak samozaborava sa čovekom koji je ucenjuje. No, ubrzo,

| Čansove fatamorgane postaju surova stvarnost: otac zavedene devojke mu zapreti linčovanjem ukoliko smesta nc napusti gradić. Krug nesreće biva

zavišen vešću da je poslednji film bogate glumice nenadno doživeo velik

Hora glumica se vraća u Holivad, dok Čamns ostaje u varošici sputan pomišlju da je mladost prohujala, a sa njom i nada ma uspeh u životu.

„Uporedo sa centralnom istorijom, Vilijems nagoveštava mnesrećnu s binu mlade Čansove ljubavnice i p3moramu gradića sa njegovim sitnim političkim strastima i niskim palanačkim gadostima.

S pravom ćemo mzaključiti da se Vilijems još jednom okrenuo svojim prokletim, opterećenim junacima, i da potoh mnoge sličnosti između pretodnih piščevih drama i Nežne ptice mladosti: pisac u svom najnovijem delu slika jednu izopačenu seksualnu wezu, uobličava surovu atmosferu Juga i nastoji da formira istinite karaktere, koji su toliko važni za njegovo shvatanje dramske umetnosti, “Nl gotovo u isto vreme opažamo i autorov na da proširi stvaralačku vizijn wvođenjem novih elemenata u dramsko delo: pisac pri daje veći značaj socioločškom momentu i zamišlja glavne junake kao ljude kojima nedostaju definitivno odre“ dem životni plan i izrazita ličnost. 'fačnije rečeno, Vilijemsovi junaci u Nežnoj ptici mladosti neita pokušavaju da usklade svoju ičnost sa standardnim idealima, koji surovo gospodare složenom američkom civiližaćijora, U tom bezuspešnom nastojanja da se ljudska priroda izjednači sa određenim javnim idealom, Vilijems nazire osnovnu tragičnost svojih junaka i jedinu mogućnost za preciznije određivanje dramskih karaktera. Ali ta tanana psihološko-sociološka opaska ne pomaže VMilijemsu da dramu nastani istinitim i stvarnim ljudskim bićima. Dve okolnosti sm presudno važne. Primetićemo da su mo tivi koji određuju ličnosti, i esmovna situacjja vwrle uprošćeni i banalno po” jedmostavljeni. nukrašnji život glavnog junaka uglavnom zavisi od iri motiva: od kasiracionog komoleksa, straha pred starošću i neutoljene čežnje za uspehom. Primelićemo takođe, da su ili motivi naivno ramaturški konkretizovani: kastracieni kompleks — Čansevom ponižavajućom pro{esijem, strah od starenja — Čansovim idealizovanjem svoje brutalne mladosti, a čežnja za uspehom Čansovim ucenjivanjem glumice, Slučaj Aleksandre del Lago je iok .jednostavniji: nju pokreću strah od živolnog poraza i potreba za samorzaboravom, koji se mani{estuju glumičinim

X |

predavanjem. seksualnoj poročnosti. S druge šUirane, centralna dramska situacija je de{inisana kao sjedinjenje a izopačenosbi,

Potom wočavamo još jednu okolnost, koja doprinosi WVilijemsovom neuspehu wu karakterizaciji ličnosti. Vilije-ms u Nežnoj ptici mladosti nema više onu naivnu veru u realistički postupak, koji mu je doneo toliko uspeha, Potsetimo se, da se Vilijems ranije ograničavao na reljefno ocrtavanje ličnosti i ubedljivo slikanje individualnog životnog slučaja, verujući da će se potreban zaključak spontano nametnuti. Ovoga puta, Vilijems narušaya realistički prosede pomoću beskrajnih monologa i nastoji da dramskom pričom izrazi Čovekov metalizički odnos sa vremenom. Pred očima nam je piščev napor da individualni slučaj junaka ima i neko kozmičko značenje, kao i težnja da se obične svakodnevnosti života preobraze u apstraktne simbole, koji će objašnjavati suštinu života. Ali autorove realističke sklonosti i nedovoljma dubina piščevog filosofskog poimanja čine da drama neosetno skrene u melodramu, i da se filosofska tendencija iscrpe uopštenim tvrđenjem — da vreme pretstavlja osnoynu kob čovekovog postojanja. Najzad, te okolnosti dobro objašnjavaju zašto se na pozornici kreću vešto wobličene lutke umesto pravih karaktera, i otkud konačni utisak da je melodramska o snova komada u neskladu sa uzvišenim ciljevima, kojima pisac siremi.

Reditelj Minja Dedić je pojačao nedostatke | Milijemsovog dela time

PESMA

Pobuna sam i kad ne

kažem ni reč

i kad rasklapam kapke nevidan u kestenovima

i kad smrknut oči utiskujem

Pretnja sam u tišini mrtvih

u dlan

škrapa

i šušanj kad pokrenem iz gromade

i reč kad kažem iznenada

Osyeta. sam neosyećena sve dok se ruka diže iznad

Ne spavaj nezadavljeni

temena

_ nje: današnja. pu

- jedno drukčije pozorište,

Ako sam tužan njsam zaustavio korak

između hala i kućerina

Ako me boli. neprebol granjičenja

~ nisam prestao znakove da Ako me guši nerazgušenost nisam prestao da kazujem r |

ubiskujem po uglovima bitisanja eči

Došao sam otišlima da vrabim dugove Došao sam došlima da se zagledam u oči

Svoje da uzmem

Nikad molio nisam

Slobodan BERBERSKI

[IA Md -

BCENA IZ »NEZNE PTICE MLADORSTI«

ee. | ta

što je newmereno težio spoljnoj alraktivnosti i neopravdano zanemario HDnulrašnje tokove psihološkog zbivanja. U svakom činu, ta favorizovana spoljna aktivnost uzimala je rukčiji oblik: u prvom činu, reditelj je naglasio grotesknost situacije i sasyim potisnao realističku „karakterizaciju, oja je još uvek prisutna u tom delu drame; M drugom činu, reditelj je pogrešnim izborom glumaca preol ratio melodramsku dramatikn u karikaturalno izrugivanje; najzad, u irećem činu, reditelj se posvetio stvaranju jednog mehaničkog ritma, koji je proizilazio iz nesporazuma glavnih junaka (u ovom. činu, međutim, trebalo je da se ispolji prigušena tragika Vilijemsovih junaka). Dodajmo, da su važno mesto zauzimali i svakovrsni drugi efektii, ostvarivani obilatom _upotrebom pozorišne mašinerije. Za" okupljen fizičkom stranom pretstavć, gledalac se s mukom usretsredivao na dijalog, a uz to takav postupak je sasvim potisnuo pozadinu psihologiju ličnosti, odnose medu ' junacima i atmosleru zbivanja.

Slične slabosti su pratile i kreaciju Bosiljke Boci, koja je iumačila ulogu Aleksandre del Lago. Gluma Bosiljke Boci se iscrpljivala u spoljnim patetičnim gestovima i bila gotovo lišena unutrašnjeg psihološkog sazrevanja. Stekli smo utisak da uloga Čansa Vejna nije odgovarala | Mlastimirnu Stojiljkoviću. Stojiljković nije uspeo da izrazi izvesnu ciničnu naclmoćnost, tupu neodgovornost i SUTOVU brutalnost Vejnovu, i postepnno je sveo ilijemsovog junaka na karakteristično osećanje samosažaljenja i sen imentalnu zaokupljenost prošlošću.

»„Silom muže — klasičan vodvilj i sayremena avangarda. Nastojeći da obogati repertoar delima lakog žanra, Savremeno pozorište je prikazalo jedan komad francuskog vodviljskog pisca Žorža Fejdoa. Fejdo je umro 1921 godine ali njegovo delo ustvari pripada devetnaestom stoleću i neposredno 56 nadovezuje na Labiševo stvaralaštvo, Posle ovog rata neoce" kivano je oživelo zanimaje za Fejdoovu dramaturgiju i njegovi vodvilji su igrani sa velikim uspehom u Zapadnoj Ewropi, Vrlo je teško objasniti tu pojavu kada se zna da TFejdoovi komadi pripadaju žanru, koji nije o” stavio za sobom dela Trajie vred»

ti. Ipak, nameće se jedno tumače“ nosti. Pa Or blika izgleda nastoudalji od pozorišta, koje r da ponovo otkrije u kome će reovladivati čislo teatarski elementi. Peidoov yodyilj nam svakako sugerira slične zaključke. Odavno je pri mećeno da suštinu OVOE Fejdoovog vodvilja ne određuje tema ili slike ljudskih. narayi

ji da se y buje literaturi, i

(koji su po pravil beznačajni) već postojanje _ jednog mehanizma, tu kome se komicnć situacije neprestano smenjuju U brzom ritmu gradacije. Dublji nagoveštaj dela otkrićemo. času kad mehanizam bude ubrzan do te mere da se po“ četna situacija, U kojoj postoji zrno gealističke opservacije, preobrazi u jednu apsurdnu situaciju, koja otkriva neki preuveličani (suštinski) yid styarnosti. Ta tendencija je oči-

| Klint

piše Mark

»Jedna davnašnja zamenimo pllikora a ne rizikujući da izgubimo, govorimo o lehnici i predmetu. ie pokazala

delu ·kao umetničkom

Kad je reč o tehnici,

kloni

govog procenjivanja«, ) Ja se slažem sa svim što je diyan pregled onoga što j

dema kritika je konačno osporavana; njegov pogled dermna kritika je optuživana pulse, da stvara poezije, izvrć

da je stigla do prekretnice, pisci napominju, svoju energiju.

ujedinjuje svoja dostignuća, nova kritika prestaje bude »nova« i tako gubi svoju romantičnu privlačnost, a s lim i neke od svojih nela ktenijiij pristalica, a drage grupe pristalica koji se na

Džon Krou Rensom, kad je

istom karakteristikom reskira

mehanički. Pretpostavljam da je

izabrao ovaj izraz pre nekoliko godina, mislio bude neutralna i skromna oznaka, sayremena kritika. Uprkos takve namere, ovo ime 6e mije pokazalo kao najsrećnije iz da' naglašava, možda drsko, rela i mnogi popularni kritičari i profesori prolesor engleskog je

osetili opasnu movinu. 'Tipični priradno i po usirojstvu proliv fraktičar, ukoliko su u pitaniu

principi, možda je samo nešto manje prolivan, imaju ono šio dovodi do ograničenog interesovanja za diskusiju o književnosti,

nepoyvezaniju i manje smelu

Dogrešna shvatanja o modernoj kritici široko rasproskanjena i suviše poslojana mala u obzir u takvom obliku, Ona su se zaista vrlo tvrdoglavo, ukorenila. Ona su se ukorenila, verujem, u jednoj u osnovi romantičnoj homcenciji poezije. koneepeija vodi tome da stvori sasyim doslovno shvada je poezija spontana poplava osećanja, i odati priznanje odgovarajućom po-

tanje će joj še najbolje

gledna u drugom činu prikazanog vod vilja, a WrodhkBdho je naglasiti OB sličan poštupak koriste i neki savremeni avangardisti (naročito Jonesko u svojim farsama).

"Ta strana Fejdoovog dela nije naročito zaokupljala reditelja Predraga Dinulovića, koji je prvenstveno nastojao da nasmeje i zabavi gledaoce. U skladu sa takvom željom, akcija na pozornici se vremenom preobrazila n kaleidoskop boja, pantomime i vrtoglavog smenjivanja komičnih •fekata. Režija je povremeno uspevala da uskovitlani scenski pokret ima po-

KLINT BRUKS (Cleanth Brooks) rođen je 1906 godine. Profesor i književni kritičar, Jeđan je od aktivnih pripadnika grupe »novih kritičara«. U saradnji sa Robertom Pen Vorenom

" objavio je nekoliko knjiga i izdavao časopiš „Southern Review«, Od. samostalnih Bruksovih dela najpoznatija je zbirka eseja »Dobro sko vana urna« (1047). — BEsej »Moderna kritika« objavljujemo s manjim skraćenjima.

»Moderna kritika je konačno dokazala svojim pažljivim ispitivanjem književnih tekstova da su mosli lepota i istina nedeljive i jedinstvene«, Šorer u svom nedavno objavljenom cseju o kritici i nastavlja sledećim rečima: dilema će biti rešena ako lepotu

Moderna kritika nam da govoriti o sadržaju W __ znači nopšte i govorili o umetnosli, - da tek kad govorimo o sadržaju, obliku, umetničkom delu znači kritičari, Razlika između sadržaja ili iskustva i postignutog sadržaja ili umetnosti jeste tehnika.

tada govorimo skoro o svemu. Jer, tebnika je sredstvo kojim se piščevo iskustvo, koje je njegov glavni predmet, prisiljavya da joj por ažnju; tebnika je jedino sredstvo koje on ima od olkriyanja, ispitivanja i razvijanja ta, od prenošenja njegovog značaja i najzad od nje“

Ali ja zavidim Šoreru na slobodi njegovog tona: »

je postigla moderna kritika, možda će o- objavljene dokazala“, »moderna kritika časopisa,

mam je pokazala, i sl, Jer ja sam svestan da je skoro svaka ivrdnja koju je on izneo a zalim neki od onih koji žele da prihvate kao potvrdu ostvarenja moderne kritike, daju sasvim drukčiju vrednost tom ostvarenju, da guši stvaralačke im neplodnu intelektualizaciju o da izvrće književne studije,

Karakteristika je kritike našeg vremema u lome ili je iscrpla, Za one koji žele se zadrže na ovoj mračnijoj strani postoje i drugi por tyrdni znaci: poyećana tendencija »metodama« »nove« kritihe; porast akademskog ugleda nove kritike; pokušaj da se sistematizuju novi kriličari i da se ustanove njihovi izvori i porekla,

daju da je iskoriste'

abrano, Izgledalo je tivnu novinu kritike

pla intelekta samo

ije, preumno, ništa sem nei

u umel"Tako duktivno, poezija

Ukratko,

kao takyom ne

već o iskustvu, i argumenti

da govorimo kao Je, kritika konstrukciju

balo pisati.

svoga predme- Pripisujući

ovde rečeno,

To je

ila i još uvek je

oji su 86, O njima uvek

maše | ponovnu de

kako neki da ih zamene

govorenju o

Pošto da nicima«. Ali,

stekne privržemost

ličari na koje podložni tome skog smera i

da on tj, modema kritika,

su brzo u tome

promene; Ryitičar umelničkim delom, tj. aby kritičarski · suje delo onoliko oset Oba pmego da se raspline u e

suviše su da bi se mzi-

Ova

trebnu vodviljsku ležernost i logičnost u razvoju, no bilo je i čitavih delova pretstave koji su delovali konfuzno ili realistički tvrdo. Potrebno je, takođe, naglasiti da je ubrzani tem po odredio karakter svih ostalih elemenata preislave: teatralizovanog dekora, dinamičnog mizansena i stilizovane glume. Glumci, koji su usvajali rediteljeve intencije, nisu stvarali satirične karikature | postojećih ljudskih tipova, već likove nalik na marionete, čije Je ponašanje | kretanje bilo u direktnoj zavisnosti od tempa odigravanja događaja. |

poezije je čaro da ispituje pe lija i da se ta

Prema tome, kri | m kako kao neprijateljska prema slvaranju snažne Naše doba je, lo Je samosvesno, i ) ) ke vrste neprirodne intelektualne poezije,

ko uništi,

Ovaj stav je retko ras tome da nema potrebc pravlja ) doba khritičarsko, ono zbog ove činjenice nije neproMerena, recimo, dyadesetog veka stoji ono šio je važno u

epoba zainteresovana za

podjednako, proizvodnja većeg erovatne 7 še za jedan jači interes za umetnosli, i pri-

rodno ide ruku pod ruku sa stvaralačkom alttiynošću, se ne nadmeće sa stvaralaštvom. u svojoj uobraženosti ne mudi n oezije, formulu po iii je da svede pesme na »objasnio« pesmu -— sni. magiju — i ubije osećajno uzvraćanje, takva pogrešna ShVa romanličnom pogledu na umeinost!, aviše naivna,

da izgledaju iv li pisci koji stvaraju.

ih se pridržava biti dobro dati ilustrac kritjke u jednom od Alfred Kazin, za tehniku ove Yrste njega je za osudu; »U naše vreme stvar k na ovaj ili onaj način, kao bezlični ekspert, i za rilika za tehničku analizu ili neku najvišu iniciju paše bu oni sw sebe poslavljali čak kao suparnike se nalazilo pred njima, | svojim 5sopsiyenim. braženosti lrritičara, menu u kome je neodoljivo osećanje kraja perioda u. celokupnoj ljudskoj yenstvo intelektualnoj »stvarnim« iskustvom, intelektualnoj gordosli ima puno da dokažu,

zavisno od uo

ušenje gordosti stalno

Sada je isk bu kao što je naše,

kureniskom do ljude od pera, opominjani protiy loga, dok drugi kritičari dr.) mansijeri i dr. ličnost kritičara može se isto tako

skromnost pre nego kae oholost —

nametne svoju ličnost između čitaoc briga za tehničku analizu izgleda kao

njega, Suparnišivo sa umetniči pre siyoreno od strane kritičara naglasi svoj lični odgovor ili da iskoristi delo koje

- Moderna kpitika

vom osećanja od strane čitaoca, On shvata funkcije kao mameiljive i

nepotrebne, tvaranje se intelekt uopšte uvede u to da se razgoliti čaro=

delatnost se tumači ne“ ocokazano, »aleksandrisko«, tome ne može stvoriti

kritičarska

prema

njegova snaga je u

ravljan: Ako je naše

a se raspravlja.

sa poezijom Vitorijanaca, zaista vrlo povoljno. »kritičarskom« dobu činjenica da li je

istinu sadržajem, Mi možemo, jeste temeljitost njegove kritike — jenica. još više da ih suzimo, ida jkriika dobra ili rđava — a ne sama činjenica da je kritiku. Pošto je sve drugo

dela Mvritke verovatno

Krjitičar acrt koji objašnjava kojoj bi pesme treon, 5 druge strane, zainteresovan neku intelektualnu šemu, da bi tj. da razjasni pesmu — otkrije

žna shvatanja kritike naivno učjnjio sam možda suviše jednostavna da bi U tom slučaju iju iz jedne nedavno

nažihb prestoničkih kritičar, nije zainteresovan kritike. Miena »eksperinostk za

ni velikani kritike su bili oni snalazili da zvuće delo koje je pu

koje je

U izvesnom smislu dela koje su svojom eksperinošću o nije,.. polpHMmo Mii živimo u WIP" da se došlo do istoriji dalo pr revaluaciji a ne književnosti sa Ali to sigurno vodi neplodnoij „i čak, kako primera oko nas pokrovitelistvu nad samim umel-

ine,

i težili

„i u grubo kon ljudi, uključujući nikad ne mogu suyiše često da budu Ali nagoveštavati da su kri= Kazin ukazuje prstom nešto naročito (socijalnog, istori* nisw, ili isto tako, da pesnici, ronisu, izgleda mi besmisleno. Jer bez“ lepo tumačiti kao kao nevoljnost da a i dela, Štawšey korisna obuzetast kritičar je zadovoljan la opiljivo koliko mu ie moguće, pre mocionalnim odgovorima na kim delom je ustvari koji je nestrpljiy da

kritikuje kao kuku o koju će obesiti svoj sopstveni komentar morala ili politike.

Ja, prema tome, ne mogu postavku da su novi kyitičari u nače njegova druga postavka, naime, da doba imaju uticaja na karakteristiku raz u maše vreme, izgleda mi sasvim jstinita.

da prihyatim Mazinovu lu nadmeni; ali događaji našeg viika kritike Ja bih više

Glumci su u svoju igru ipak uno“ sili i poneku primesu za kojom re ditelj nije težio; Predrag Laković je naprimer, izgradio lik slikara Šampiv njola pomoću elemenata karakterne komike, Miodrag Petrović-Čkalja je dodao izvesnu lokalnu boju Sen Florimonu, a Dara Čalenić obogatila lič nost gospođe Šampinjol nekom soč“ nom raspusnošću, koja je svojstvena junakinjama renesansnih komedija.

. Branko Jovanović, koji je igrao U? a Kamila, istakao se smislom za vedru i dobroćudnu karakternu ko miku. Vladimir STAMENKOVIĆ

KNJIZEVNE NOVINE