Književne novine

Из једног дневника

Драги мој Уо,

Мој једини пријатељу.

Тек сада видим да ми субаје нису биле богзна како наклоњене када је коцка мене одредила да ти шаљем извештаје са ове планете. Нисам веро вао да сам толики баксуз, мој Хо. Зар од толиких светова... Не знам да ли да пустим трећи светски рат.

У ове овде на земљи је ушло велико зло. Зло.се зове светска политика. Светску политику воде светски државници — политички генији. Политички геније је сваки човек који се налази у великој светској заблуди. Поред тога је потребно да такав човек има око себе масу полубедника који нису у стању, нити имају жељу да га разувере. (Полубедник. је лице за кога би назив „бедник"

— био титула). Тако долази до изненађујућих белосветских обрта. Не знам да ли да пустим трећи светски рат. У великој сам дилеми. Не толико због рата, колико због мира. Чини ми се да га на овој планети никада није било у довољној мери.

Колико су видовити ти светски државници нека ти илуструје следећи податак. Пре него што су били овесни да је земља округла, они су је изделили на државе. Нико није имао право да напушта своју државу, јер ма у ком правцу кренуо, човек би увек морао да дође на место одакле је и пошао. Тако је већ у почетку било забрањено обичном 40-

вени а. буде глуп у своје име. То је.

д , парче богате светске

политике, која тренутно влада у Ви-

јетнаму (то је она иста држава коју сам ти већ споменуо). Тамо су се судариле две основне светске конпепције о људској срећи. Два света, У том рату се, по речима државника, налазе животни интереси њихових народа. Тако се у борби за животне интересе поубијаше људи. На тај начин државници доказују комико воле свој народ. Колико је покољ био величанствено људски, нека ти каже ова чињеница: када су се зараћене стране нашле у Паризу да преговарају нису имале — обичан астал. Толико прађе је отишло на мртвачке сандуке,

Али то није разлог да пустим трећи светски рат. Тамо се и без моје помоћи одлично сналазе,

Много већи обрт ћеш наћи у следећем податку. Као сада у Вијетнаму, тако је пре тридесетак година било у Шпанији. Победили су гори. Ја ти то кажем најискреније и са пуно поштовања за жртве које су се бориле и пале за један бољи свет, Из тог бољег света, у коме се и ја налазим, пре неколико месеци је један новинар, издавач, шта ли побегао са опљачканим народним новцем и отишао — у Шпанију. Тешко ми је, мој пријатељу, при помисли да ће он да каже једном црном диктатору: „Добро је што си ти победио пре 30 година. Добро је што смо ми изгубили битку. Не бих имао куд да се склоним". (

Тешко је то, мој Уо, али шта да се ради. И то спада, као детаљ, У фантастичне и непојмљиве обрате светске политике. Можда ће време нешто више моћи да каже о томе. Не знам. Тренутно је врло мутаво.

Молим те, ако не желиш да моји извештаји буду овако суморни, не постављај ми више питања о овој ствари, Светска политика ми све више личи на најобичнију партију шаха. Они који губе пој : фигуре, Сваког тренутка неко може да повуче погрешан потез, У томе им сигурно није потребна наша помоћ. О мисто чему бих могао да ти говорим у овом тренутку. Бутаћу, Имам налу да ћу некада и да се обогатим, „Бутање је злато" — кажу овде. Бепитај ме ни докле ће ово овако да траје. Веома луксузно'тлуп би требало да будем да ти дам одговор на такво питање. Али ја више нећу да будем глуп. Не могу више да бу-= дем глуп. Већ сам три пута до сада био глуп. Први пут када сам за себе казао да сам паметан, друти пут када су ми и други то признали, а трећи пут из чистог луксуза. Али то је и најопасније мој Уо. Луксуз је и даље ствар привилегованих.

Душан Јагликин

ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ нашег народа нису довољно проучени, нарочито његови полни односи. Сваким даном све је мање података о томе: стари обичаји се губе. Дужност општинских деловођа је да нам прикупе сва народна предања, веровања и обичаје.

Под један: о невенчаним женама_

Како се невенчане жене сматрају у народу: као праве жене или каб блуднице. Из којих се разлога држе невенчане жене. Да ли су деца која се роде пре венчања равноправна с децом која се роде после венчања. Каква је разлика између невенчане жене и тзв. милоснице.

Под два: о обичају да свекар живи са својом снајом

Има ли тога обичаја и како се зове у народу. Шта значи реч снахочество а шта свекрвичење. Из којих се разлога врши тај обичај. Да ли се то сматра као грех, као нешто срамно или напротив као нешто сасвим обично. Да ли се то зове птичији грех. Прави ли се ма у чему разлика између деце која се роде од свекра и снахе и оне која се роде од правог оца. Како се зову деца која се роде од свекра и снахе, коју децу зову бабов син, бабова кћи, бабовићи и дедићи. Да ли је било какве казне по обичајном праву за снаху и свекра ако би били ухваћени на делу обљубе. Да ли се зна што о казни: да је свекру сечен врх од увета, а снахи врх од носа, или је свекар морао носити капу сашивену од обојака, а снаша изврнуту обућу, или најпосле да је свекар осуђиван да га снаха. проведе кроз сабор држећи га за уво а он њу за сукњу. Да ли се дешавају убиства, свађе, туче, деобе и друге несреће због тога обичаја и ко кога напада: син оца или обрнуто, или снаха свекра или најпосле снаха и свекрва свекра. Да ли се старешина задруге сматрао као неограничени господар не само целокупног имања задружног него и као господар све домаће чељади и да ли је по тому праву, могао захтевати да полно живи са снахом с којом би он хтео.

МР при Ж

Ппесмо опшшинским делобођама

Полиција, септембра 1931.

Под три: о обичају убијања старих људи

Чују ли се изреке: зрео за секирче, кад претури педесету треба га умлатити, старо панцато! Шта се наводи као разлог убијања старих људи. Да ли оу убијане и старе жене и из којих разлога. Да ли су бне убијане због тога што се веровало да постају вештице кад остаре и да су опасне за децу и другу домаћу чељад. Да ли су старешине задруте убијане и због тога што се веровалбо да из њих изађе сва срећа кад остаре и да због тога могу снаћи задругу свакодневне несреће као помор чељади, цркавање стоке, неродица жита. Како се зове тај обичај убијања стараца. Шта су те речи: лапот, пустанковање, скентовање, 060]јковање. Какав је био поступак при извршивању тога обичаја: да ли је убијање вршено на свечан начин у присуству породице, сељана и других пријатеља ишли је то вршено тајно, да нико не зна. Ко је доносио одлуку да се старац убије. Ко је први дизао руку на старца, син или ко други. Чиме су убијани стари људи: секиром, пањем, тровањем, бацањем у воду, остављењем у шуму да их звери поједу, затварањем у какву ћелију да скапљу од глади и жеђи. Од колико су година убијани стари људи. Да ли и данас убијају старе људе да би их што пре наследили или да би се ослободили њихова старешинства, или из милосрђа да се не би мучили кад се разболе и кад толико остаре да нису способни ни за какав рад. Како се данас убијају старци: вешањем, загушивањем, тровањем, навођењем тобожњих разбојника да сву чељад изударају, а старца убију. Да није вршење тога обичаја престало под утицајем религије и празноверице, као на пример због страха да се не оде У пакао. Из којих се разлога пази приликом убијања старих људи да им се крв не пролије пи чиме се то спречава. Зашто стављају старцу проју, пустењак, обојак на главу и зашто га ударају преко тих облога.

Наша је дужност да у делокругу свога домашаја учинимо све да се добри народни обичаји од заборава спасу.

Ран РОВ

.

ПСИХОТЕСТ

у а ХК ПИО

4

о

РАСТКО ЗАКИЋ

ОВУ ПРИЧУ могу да испричам са-= мо ја, господин Дар Мар, министар правдољубља у влади Дар Мар Дара, савезни народни посланик, и чу вар печата Његовог Величанства. Прича, наравно, почиње како ја хоћу и завршава се како ја желим. То је мој манир. Дакле, те вечери, сасвим бесне и разуздане, мислим да сам се провео! У јеку је био рад, падао сам с ногу као зрела крушка, апсурдно је говорити о себи. Уживам у АРмима победе! Колосално: Господии Дар Мар, то сам ја! Мис-

лим да је све почело неуобичајено;

неколико вечери раније на телевизији су приказане драстичне слике покоља сиротиње раје, било је страш но, Турци су били свирепи, по обичају. Филип Вишњић певао је до изнемоглости виспрене и ватрене десетерачке песме, био је то диван револт поштеног грађанина. Људи моји, све је мирисало на Први уста нак!!! Телевизија је изнела истину, до гола, Било је загушљиво! Требало је дисати! Ја сам у скупштини одмах покренуо ту ствар. Ми осмо били на страни сиротиње раје, то је било дирљиво: говорници су са сузама го-

· ворили против Турака, са револуцио=

нарним и родољубивим патосом. Тог дана се и Кристифор Колумбо искрцао у Америци. Дочекан је са помпом, савршено, Велика Америка је стала у грчу одушевљења. Прозори су отварани да се догађај што боље види, искрцавање Колумбово било је истогијски догађај. „Господе Боже", кажу да се чудио Колумбо, „зар је могуће да сам открио Америку!2 Колико небодера, какав саобраћај, Пен тагон, Холивуд, сјајно, сјајно!" Дакле, скупштипа је поред осуде Турака, донела и званично признато сил~

ЈЕ ном људском домету Колумбовом, ње-

говој храброј, арчаној авантури, Америка. је најзад откривена, долар је

морао да очвроне. Ми смо за стаби-

лизацију. Ја сам одмах приметио да

је дошло време за велику акцију.

Ми смо знали да се боримо кад тре-

ба. Био сам помало стваралачки умо-

ран. Преко Менхетна и Пикадилија

пошао сам до Калемегдана, освежио

сам се код госпођице Плеј Бој, див-

ни, вечни интернационализам. Сат са

Биг Бена откуцавао је поноћ, ја сам

се, радостан као дете, враћао кући

певајући савремену веселу песмицу

„Харикири, харикири“, и био сам

сасвим испуњен, сасвим прожет по-

носом: Мислим да је почињало вели-

ко дело. Жена је била легла, већ,

жене не осећају ипак када се нешто

велико спрема, енциклопедија је била отворена на двехиљадитој страни,

данас је требало да пређем бар још три стране!!! (слово Ж), али морао сам. да се припремим за друго. Његово Величанство било је мрзовољно изјутра (торушица, грчеви, срце), а идеју сам морао изложити. Требало је припремити наступ. Његово Величанство имало је обичај да каже: То волим, то је дијалектички, марксистички, само наставите. Дакле, идеју је требало изложити. Прелиставао сам лексиконе целе ноћи, труд се ивек исплати. Његово Величанство било је одушевљено, честитало ми је врло искрено, и оде да пеца, рече: „Извини, молим те, али ја сада мвам да пецам!!!" Та његова дивна лежерност!!! И ето, победа је већ скоро ту, до заседања скупштине, предвече, по хладовини, имало је и времена, али и доста посла. По мом часовнику, на жалост, времена је увек мало (данашњи часовничари!), али бесмислено је нервирати се. Прво сам консултовао Оца Папу. Није био противан иако се мало плашио; ипак, дао 'је свој благослов. Обавестио сам све редакције, морало се мислити о публицитету. И тако у по слу до вечери. Скупштина је најзад засела, жамор, штимунг. Да не дужим: Свечаним, дубоким гласом залражио сам од скупштине да у посету позовемо — Исуса Назарећанина! Он је за мирољубиви дух међу народима, као и ми, било би добро изменити мишљење, а нешто се и иначе против Турака мора предузети (11). Покушаћемо прво са једном тако ауторитативном осудом. Да ли ћемо успети да избегнемо Први устанак> Да ли је свако крвопролиће обавезног А после, ни остале историјеке неминовности не би се могле избећи. Куда би нас то одвело!> У јеку смо изградње. Сваки тренутак је драгоцен. Све мирољубиве стране света на нашој су страни, преко УН углавном, и лично. Али, Исуса Назарећанина _ морамо позвати, сви хришћани (биће на нашој страни, Турци ће узмакнути. И тако је све почело: Пре два дана Исус је ститао, на магарету, као обично, у пратњи наших млазњака, од границе. Дочек је био величанствен, са уобичајеним паролама добродошлице и врхунске пажње. Исус је посетио сва значајна места по протоколу: хидроцентрале, фабрике хале, историјске

споменике, обданишта; био је врло задовољан, и уморан. Појавио се и

пред скупштином, са Његовим Величанством измењао је здравице; у званичном коминикеу био је раме уз раме са сиротињом рајом, Турке је осудио (али је нагласио да ништа

нема против мухамеданства, он пош“ тује сваку идеологију), и устао против њихових недела; телефонирао је Папи и замолио да се хришћански свет ипак уздржи од крсташких ратова, а он ће замолити и генералног секретара УН да предузме кораке на дипломатском плану. То је, најзад, била победа !!! Дивно сам се осећао, ја, главни актер! Опасност Првог устанка је отклоњена. Све ће се решити без крвопролића, без сече кнезова, без Беле куле, без ратне грозе. Испратили смо Исуса достојно: Светина је пљескала, Исус је отишао полако, _ достојанствено. _ Јогунасто магаре с времена на време је застајало, али авиони су кружили док ма таре поново не би кренуло. Све је било фино, сасвим фино. Ово романтично време! Са госпобицом Плеј

Бој провео сам незаборавно, бесно вече! Жалосно је једино што ову причу завршавам брутално, по ло-

шем обичају добрих писаца: Ја, гос-

подин Дар Мар, министар правдо-

љубља у влади Дар Мар Дара, савезни народни посланик и чувар печата Његовог Величанства, питам: Шта је у овој причи немарксистичко 2

(Драги читаоци, ово је наш нови психотест. Ако одговорите позитивно додајте својим годинама 10 поена, ако одговорите негативно одузмите 20 поена. Затим прочитајте решење под а, 6 и ц. Ту је одговор да ли сте за социјалистичку изградњу, или сте против нових мера. Молим да за сваки свој пословни или лични корак а даље консултујете искључиво наш хороскоп и наш психо-апарат, јер су они једини

Савремени, економи“ чни!)

модерни, и

Еф