Narodno blagostanje — dodatak
но јој олакшава тај задатак, па се може са сигурношћу очекивати да ће она ускоро опет постати моћан фактор на новчаном тржишту. Улози и повериоци из новог пословања показују знатан пораст. Са 20 милиона у 1982 они се пењу на 34 милиона у 1988, на 72 милиона у 1934 и најзад на 145 милиона крајем 1935. Пораст у 1985 износи 72 милиона односно 100%. Успех је, заиста, огроман.
"У смислу Уредбе ново пословање се води строго одељено од старог пословања, па се и у билансу тако исказује. Нови улози се увек употребљавају само за сасвим сигурне и ликвидне пласмане који су одобрени Уредбом. Готовина износи 43,35 милиона према 21,89 милиона крајем 1934 године. Есконт меница је порастао са 17,5 на 242 милиона, а дужници са 41,6 на 86,2 милиона динара. Укупни износ одобрених кредита (по есконту, ломбарду и текућем рачуну) крајем 1935 године био је 114 милиона према 59 милиона крајем 1934. Према томе, Југословенска удружена банка ставља у новом пословању већ сада на расположење нашој привреди износе, које не смемо потцењивати. Повољни развитак пословања у току 1985 године није остао без утицаја ни на банчин добитак. После великих жртава које су акционари учинили, на последњем збору су могли са задовољством да констатују да оне бар нису биле узалудне: старо пословање се доста брзо редуцира, а ново се нагло шири; с друге стране, уместо огромних губитака опет се постиже чисти добитак, додуше он није још толики да би се могла делити дивиденда и старим акционарима, али је сигурно да се ни на то неће дуго чекати.
Рачун губитка и добитка
Расходи | 1932. 1933. 1934. 1935. у хиљадама динара
Пренос губитка —— 117.184 — Трошкови управе 18.936 12.209 11.087 13.811 Порези 1.942 1.328 1.996 1217 Камата 19.249 13.444 11.048 7.585 Курс. разл. и отписи 121.108 108.466 6.521 501 Разни губици = 2.125 — Добитак — —— 144 6.469
Приходи Пренос добитка 1.525 — CEO 144 Камата 31.824 21.736 17.601 18.008 Разне провизије 8.766 7.750 12.328 11.053 Непокретности 1.936 1.586 172 378 Губитак 117.184 223.684 па Збир прихода —
расхода 161.235 254.756 30.096 99.583
Приход од камате је порастао за 400 хиљада, а наплаћене провизије по разним пословима су мање за 1,3 милиона. С друге стране су повећани и управни трошкови за 2,7 милиона, због проширења пословања. Чисти добитак је ипак порастао са 144 хиљаде на 6 милиона 469 хиљада. Томе су допринеле две ствари. Пре свега смањење отписа са 6,5 на 0,5 милиона. Затим, смањење пасивне камате са 11,04 на 7,58 милиона. После ригорозне процене банчине активе крајем 1934 смањење отписа могло се и очекивати, а сасвим је разумљиво и смањење пасивне камате, с обзиром на претварање једног дела улога и по-
вериоца у банчину приоритетну главницу и специјални резервни фонд.
Остварени чисти добитак од 6 милиона 469 хиљада
овако је подељен: на име 5% дивиденде. на приоритетне |
акције 2 милиона 75 хиљада; дотација резервном фонду
65
646,9 хиљада; Ha име исплате имаоцима специјалног резервног фонда 3 милиона 276 хиљада; остатак добити од 470,8 хиљада пренет је на. нови рачун. Имаоцима специјалног резервног фонда већ је раније враћено 546,3 хи-
љада, а сада им се, поред споменуте дотације из добити;
исплаћује даљих 520,7 хиљада, колико је наплаћено од издвојених дужника тога фонда. Специјални резервни фонд смањује се на тај начин већ прве године са 54,79 на 50,44 милиона. |
У Управном одбору Југословенске удружене банке.
налазе се господа: Михајло Терешченко, претседник; д-р Станко Шверљуга и Дамњан Бранковић, потпретседници; Оскар Барт, Максо Антић, Артур Махник, Влада М. Теокаревић, д-р Теодор Бошњак, д-р Желимир Мажуранић, Ернст Ерлих, Золтан Хајду, Стеван Павловић, Роберт Ханкар-Солвеј, д-р Јулиус Рајнер, Стеван Коен и Жига Штерн, чланови. У надзорном одбору су гг.: Ј. Р. Калпин, инж. Карло Шанцер, д-р Мирослав Даничић, Стеван Гер: шић и Ханс Лохнер.
TELEOPTIK A. D., PRVA JUGOSLOVENSKA FABRIKA ZA TELEFONIJU, OPTIKU I PRECIZNU MEHANIKU, BEOGRAD
Naša industrija precizne mehanike ima još uvek da se bori sa velikim teškoćama. Inostrani konkurenti (radi se o пајуесит i najbolje organizovanim svetskim fabrikama) lako mogu da prodiru na naše skoro nezaštićeno tržište. Zaista zaslužuje divlienje da Teleoptik a. d. već 14 godina uspešno radi na zadovoljstvo državnih ustanova koje su njegovi glavni kupci i ostalih potrošača kojih takođe ima u znatnom broiu. Fabrika izrađuje razne instrumente za naše vazduhoplovstvo: reflektore, trube, inhalatore, toplomere, kompase, prekidače, nišanske sprave za bombardovanje, kontrolnike leta, Visinomere; zatim geodetske instrumente, sigurnosne uređaje za železnički saobraćaj, naprave za baždarenije (etaloniranje) itd. Izgradnia te vrste proizvodnje traje neobično dugo. Istorija svetskih fabrika svedoči o tome, da su potrebne decenije za razvitak i razrađivanje poslova. Naša fabrika osnovana ie 1922 god.; još je relativno mlada po godinama, ali zato već zrela DO uspesima.
U početku nisu izostajale ni finansijske teškoće. Osnivačka glavnica od 1 mil. din., koju su uplatili S. J. S., Telefonska fabrika u Pešti i neki domaći interesenti, 1927 god. je snižena na 600 hilj., pošto je veliki deo kapitala izgubljen prvenstveno zbog nemačkih reparacija koje su znatnim delom sadržavale baš proizvode koji spadaju u fabrikacioni program Teleoptika. U 1999 god. je glavnica, koja se pokazala i suviše malena, povišena na 1,2 miliona — koliko i danas iznosi — a rezervni fond je povećan na 67 hilj., iz ažije. Posle ove sanacije i prestanka nemačkih reparacionih liferaciia, krenuli su i poslovi Teleoptika na bolje, tako da je u periodu 1998 do 1992 godine plaćana i dividenda.
U toku vremena menjali su se i vlasnici. Telefonska fabrika a. d. iz Pešte, koia je postala u međuvremenu jedini akcionar, ustupila je svoje akcije Standard Elektrik Kompaniji u Londonu u čiji koncern spada Teleoptik зада.
Zatim je došlo do pregovora sa jednom oerupom domaćih privrednika, sa pok. Mih. Bailoniiem na čelu, koji su pre-
uzeli 50% akcija Teleoptika, posle čega je ovo. društvo i od. „Ministarstva vojske priznato kao domaće. Stručni inženjeri i
radnici takođe su domaći, što je od velike. važnosti zbog obrazovania stalnog: kadra stručnih radnika, kojih naša inače bogata zemlja nema u izobilju. -