Narodno blagostanje — dodatak

| Što še tiče tehničke strane proizvodnie, potrošači. su dali svoi sud, koji je ispao neobično povoljan, jer je prođa proizvoda Teleoptika u stalnom porastu. U pogledu f{inansiiskog poslovanja naibolie ćemo se orijentisati iz sledećih uporednih brojeva računa izravnanija i gubitka i dobitka.

Račun izravnania

АКЦУа 1932 1033 1984 | 1985.

u hiliadama dinara

elektr. instalacije G 6 6 б

РЕтокје investicije: materijal, polufabr. i gotova roba u

fabrikaciji 2.444 896 1.515 1.249 Osnivački troškovi 40 30 25 20 Garancije i ostave — — 160 2.038 Roba u komision 831 733 768 773 Dužnici za komision robu — — — 4

"Рача | '

СТаутса: | 1.200 1.200 1.200 1.200 · Rezervni fond 78 78 80 80 Pomoćni fond | 18 18 18 18 Fond kursne razlike papira —— 2 6 8 Еопа зитплут рогтамуапја · — — 42 42 Amortizacioni fondovi 564 704 849 996 Poverioci 2.289 1.078 11956 1.666 Komision 831 738 768 773 Zbir bilansa 5.078 3.824 4.485 4.791 Garancije ı ostave — -— 160 2.099 Komisiona. roba izdata — — — 4

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1932 1033. | 1934. | 1085 — u hiljadama dinara Administrativni troškovi 490 459 462 31 Režijski troškovi 1.132 973 735 1.306

Porezi i prirezi 50 106 919 998

Dnevnice članovima Upravnog

i Nadzornog odbora — — — 50 Dotacije fondovima 77 48 12 147 Otpis ·osnivačkih troškova 10 10 5 5 Dobit 58 14 5 7

Prihodi Od proizvodnje 1.888 1.719 1.569 1.806 Od efekata 5 5 5 5; Prenosna dobit 6 :5 14 3

Zbir prihoda ili rashoda 1.899 1.728 1.580 1.814 Obrtni kapital iznosio je 4,4. miliona din. kraiem 19835 god. prema 4,5 mil. 1934 god. Sopstvena sretstva su prema 1934 god. povećana, usled porasta amortizacionog fonda sa 850 hili. din. na 996 hili. din. Prema investicijama koje iznose 1.245 mil. din. ona su neobično velika i dozvoljavaju otpis skoro u celosti. Taine rezerve koje se kriju u ovoj poziciji, jer · toliki otpis investicija nije potreban, pojačavaju solidni finansijski temelj društva, zasnovan na glavnici i Ostalim fondovima u ukupnoi visini od 1.348 mil. din. kao i u prošloi godini. Na prvi pogled paradoksalno tvrđenje da je porast pozicije poverilaca povoljan za preduzeće, dobija svoje opravdanje, ako se upoznamo sa njenim sastavom. Najjači poverilac ie Narodna banka sa 649 hilj. din., zatim dolaze robni poverioci sa 535 hilj., a naiposle privatne banke за 488 ћу.

Stepen zaduženosti meri se, pored visine dužne syote,

i po kamati. Što je veća kamata, time je i zaduženost:veća, naravno ako upoređujemo jednake svote. Koliko su povolini krediti kolima se Teleoptik a. d. služi, vidi se najbolie po tome što je društvo na celokupni svoi dug u prošloi godini platilo

svega 38 hili. din. Ako eliminišemo robne dugove па Које.

Teleoptik izgleda ne plaća kamate, ipak ostaju ioš 1,13 mil. din., čisto bankarskih kredita. Ako pretpostavimo da su obaveze kroz celu prošlu godinu bili na visini iskazanoi u bi-

lansu, kamata ne bi iznosila više od 3,3%.. Pošto. tako niska. kamata kod nas nije uobičajena, Teleoptik se, izgleda, nile

koristio kroz celu godinu tim kreditima. Njihova visina ie ispala, dakle, slučajno na tom nivou. Krediti nemaju stalnog karaktera, oni ne služe investicilama nego finansiranju plas-

mana. Usled toga su se povećali u aktivi: dužnici sa 662 hili. din. u 1934 god. na 1,38 mil. u 1935 god. Ali u suprotnosti. sa.

razvitkom u ranijim godinama, kada su potraživanja od države igrala najveću ulogu, u 1985 сод. оп1 su potisnuti u DOzadinu u korist potraživanja od banaka i privatnika. Karakter poslovanja se prema tome znatno promenio. Potraživanja Teleoptika sastoje se najvećim delom iz neobično likvidnih potraživania od banaka koje sačiniavaju preko polovinu (719 hili. din.) svih potraživanja, dok na državu otpada svega 437 hili. din. Porast gotovine sa 6 hili. din. u 1934 na 46 hili. u 1935 god. i nepromenjena visina državnih hartiia od vrednosti sa 51 hilj. još više pobolišavaju likviditet preduzeća.

Na računu dugoročnih investicija po svojoi prirodi

nema velikih promena. Usled novih kupovina porasle su ma-

šine sa 698. hili. din. na 681 hili.; alat sa 163 hili. na 188 Bilj., dok su zgrade i električne instalacije nepromenjene 495 hilj. odnosno 6 hili.' Od prošlogodišnjih bilansnih pozicija otpisano je kod mašina 10% (683 hilj. din.), alata 171/a% (832 hilj.), zgrada 10% (49 hili.) ı električne instalacije 10% (6830 din.). Ukupno je otpisano u 1035 god. 147 hili. din. prema 12 hilj. u prethodnoj, 44 hilj i 72 hili. u godinama 1933 i 1932. Kako su se otpisi prema 1934 god. udesetostručili, i prema ranijim 20dinama uvećali, vidi se postepeno jačanie preduzeća, koje prvo misli na rekonstrukciju investiciia, a tek u drugom redu na dividende. | Sama fabrikacija naibolje se očituje u poziciji potrošnih sirovina. One se sastoje od sirovina, polufabrikata ı gotove

robe u fabrikaciji i iznose u 1935. god. 1,2 mil. din. prema.

1,5 mil. Smanjenje je usledilo zbog povećane proizvodnje, što se vidi iz porasta bruto dobitka sa 1,5 mil. din. u 1984 g. na 1,8 mil. u 1935 god. Uprava preduzeća je sasvim pravilno odustala od dalinjee nagomilavanja sirovina i polufabrikata, pošto su raspoložive količine dovoljne za redovan rad.

I po poziciji režijskih troškova možemo zaključiti da se obim poslovanja povećao. U tu poziciju spadaju najvećim delom t. zv. proporcionalni troškovi, kao što su nadnice, troškovi pogona, osvetljenja i slično. Povećanie le neobično jako, i to sa 735. hili. din. u 1934 god. na 1,3 mil. u 1985 god., za skoro 100%. Administrativni troškovi koji su više stalni, smanjili su se sa 462 hilj. din. na 311 hili., što je vrlo povolino i svedoči

o štedljivosti uprave fabrike. I u ovoi godini kao i prethod-.

noi otpisano je na ime osnivačkih troškova 5 hili. din. “Tie su troškovi među aktivama u 1935 godini iznosili još svega 90' hilj. din. Ako rad tako. potraje kao što se daje zalljučiti na osnovu bilansa, onda je verovatno da u idućem bilansu neće biti više potrebno dalje aktiviranie te pozicije nego će se moći otpisati odijedared.

Poboljišanie u poslovima nije takve prirode da je moојо da urodi plodom već 1995 godine. Istina da se prihod od proizvodnje u 1935 god. povećao sa 350 hili. din. prema 1934 god., ali su se i troškovi povećali za skoro duplo toliko. Zbog

toga nije. razumljivo povećanie poreza i prireza sa 219 ili. din. u 1934 «од. па 298 1. ч 1985 год. ха 37%. Porezi 12--

SUR CC S IN