Narodno blagostanje — dodatak

prošloj godini se vrednost nepokretnosti smanjila za. godišnji otpis u iznosu 3 mil. Per saldo je smanjenje nešto: manje pošto se dodala vrednost. povećanja Dančine zgrade u. Bukureštu. U raznoj aktivi je vrednost penziono fonda činovnika.

Uprava u svom izveštaju kaže, da je promet u 1987 2 bio mnogo veći nego u prethodnim godinama. Kao posli toga povećala se i čista dobit, kao što se vidi iz donje tablice.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi — 1934 1935 1936 1937 u mil. čehosl. kruna Kamata 111.14 104.28 90.67 95.83 Materijalni troškovi 6.28 6:17 6.09 640 Lični rashodi 44.51 43.79 45.21 46.58 Porezi 2.43 2.46 3.05 3.33 Otpisi 2.09 2.08 2.50 4.09 Čista dobit 0.66 0.67 1.13 2.47 Prihodi Kamata 140.39 134.09 123.29 132.84 Provizija 19.13 18.16 16.77 18.35 Razni prihodi 7.51 7.39 8.59 7.44

Zbir prihoda ili rashoda 167.04 159.57 148.65 158.64

Prihodi su se povecali za 9,6 mil. na 132,8 mil. usled porasta dužnika, a i oni od provizije su postali veći. Na drugoj strani o su i izdaci po kamatama za 5,16 mil. na 95,83 mil. č. k.., kao prirodna posledica nepromeniene kamatne stope i O uloga. Lični rashodi bili su u 1937 g. veći 2502 povećanja činovničkih plata. Otpis nepokretnosti kao što smo već videli iznosio je 3 mil. č. k., a inventar je sa 956.708 6. К. otpisan u celosti. Otpisi su se prema prethodnoj godini DOvećali za 1.5 mil. č. khk. Čista dobit se više nego udvostručila, iznosi 2,47. mil. prema 1,13 mil. Ceo iznos dobitka je upotrebljen za povećanje rezervi. Ni o. g. Anglo-čehoslovačka i praška kreditna banka neće davati dividenu, kao ni za prethodnih osam godina svoga postojanja.

ХРВАТСКА БАНКА Д. Д. ЗАГРЕБ

Збир бнланса Хрватске банке за 1937 годину износио је 237,3 милиона динара. Када се одузму позиције које се налазе у истом износу у активи и пасиви и које са билансом у ужем смислу немају ништа заједничкога, остаје још увек износ од 103,8 милиона. То би био банчин обртни капитал. Према његовој величини Хрватску банку би требало уврстити у ред средњих новчаних завода Загреба. Међутим, она у ствари има ранг већег новчаног завода н њезина стварна улога на нашем новчаном тржишту је такође знатно већа него што би се то могло закључити на основу самог биланса. Тај положај она заузима у прво» реду благодарећи својим необично јаким везама у иностранству (Вапса соттегстаје Жабапа, МПапо). Важна је и чињеница да јој се читаво пословање концентрисано на једном месту. Она нема филијала, па и капитал који ј03 стоји на расположењу долази јаче до изражаја. Што се тиче послова, треба приметити да се Хрватска банка ограничава искључиво на краткорочне операције, које пружаДУ максимум сигурности H ликвидности, као на пример на финансирање увоза и извоза, на куповину и продају девиза, на есконт краткорочних робних меница, инкасо-послове итд. То је типична трговачка банка.

Паника улагача и банкарска криза остале су готово без икаквог утицаја на пословање Хрватске банке. Штавише, њој је било пошло за руком да у. 1982, 19838 м 1934

години знатно прошири круг својих- клијената, нарочито страних, који су преко ње обављали готово све своје новчане трансакције у нашој земљи. Због тога је она имала и необично велики обрт У девизама. Међутим ни код Хрватске банке није се могло избећи смањивање пословног BOлумена. Али то није имало никакве везе с кризом повеђења, већ је последина тешкећа с којима се последњих година морала борити међународна трговина: Сметње које

су чињене међународној трговини знатно су Сртежавале и "делатност Хрватске банке. Затим је у

последњем тромесечју 1985 било дошло н до сан према Италији. Неповољни утицај санкција на банчино пословање најбоље се види по томе што су њени улози у 1985 и 1936 смањени за око 90 милиона динара, јаче него ма када раније.

| После укидања санкција осетно се почело поправљати и стање Хрватске банке. У билансу за 1936 то није могло да дође потпуно до изражаја, због сувише кратког времена. Међутим у току 1987 завод показује појачану делатност у свим подручјима свога рада, а нарочито у финансирању трговачке размене између Италије и наше земље. Хрватска банка још није приступила плаћању дивиденде. Али с обзиром на чињеницу да се готово све њене акције налазе у рукама –Вапса сотегсјаје ЖаНапа, то нема нарочитог значења. Проширење пословања се наставља и У овој години ин то необично брзим темпом. Благодарећи свом одличном залеђу, Хрватска банка иде у сусрет једном јаком развитку па је сигурно да ће она за пар година доћи у ред наших великих новчаних завода.

Билансн за 4 последње године овако нзгледају:

Рачун изравнања

Актива 1934. 1985. 1936. 1937. у хиљадама динара

Благајна жиро, записи 26.123 30.838 17.178 20.264. Есконт менице 35.866 16.878 6.238 17.907 Инкасо-менице 19.597. 17.812 19.960 21.653 Дужници. по тек. рач. 106.024 -67.284 55.289 60.465 Дужници по гар. и акр. 5.499 3.872 19.416 96.767 Непокретности и намешт. 5.197 5.197 5.197 5.197 Оставе (ефекти, мен.). 78.863 70.743 70.883 85.037

Пасива Главница 20.000 20.000 20.000 20.008 Резервни фонд 2.996 3.016 3.028 3.039 Улози књ. и тек. 149.561 95.453 60.061 78.810 Инкасо-меница (Повер.) 5.499 3.872 12.416 96.767 Оставе 78.863 70.743 70.833 85.037 Добитак 1.653 1.729 1.808 1.984

Збир биланса 273.170 21965 86107 23729! Рачун губитка н додбнтка Пасива Управни трошкови 1.783 1.599 1.472 1.670 Порези 507 497 324 ___ Плате 2.991 2.770 9.463 2.944 Отписи 218 _— > Чисти добитак 1.653 1.729 1.808 1.98+ Приходи Пренос добити 1.461 1.605 1.698 1.751

Разни приходи 5.691 4.919 4.370 4.228 Збир прих. или расх. 7.152 6.525 6.068 6.004

Улози на књижице н по текућим рачунима којн су били пали са 263 милиона крајем 1930 на цигло 60 мна. ди-

нара у 1986, у току 1987 су опет псрасли на 79 милиона. У

пасиви видимо даље да су поверноци по инкасо-меницама прешле године повећани за 9 мил. а повериоци по гаран-

|| |

| | |