Narodno blagostanje

Страна 778 НАРОДНО

| ______N___ _________ i i ======= _ Оцоо укгетепа пи зто 5 о-

samljeni uka.ujući da postoji tendencija cepanja našeg unutrašnjeg tržišta. Zapazili smo je analizirajući pojedine mere koje je u oblasti ekonomske politike donosila Banska vlast. U početku moglo je da se postavi pitanje je li to рока, 1 slučajno razmimoilaženje. Pošto se ponovilo u nekoliko prilika ono nije slučajno i otud je ovaj problem počeo da privlači pažnju šireg kruga. Jedan nemački list, Sid-Ost-Eho, koji prati problame balkanskih zemalia smatrao je ranije da nema pojave drobljenja unutrašnjeg tržišta, iako smo mi u to vreme primerima pokazivali da mpostoji.

Međutim gomilanje činjenica imalo je za posledicu da list promeni mišljenje. U broju ođ 15 novembra izišao je članak o našoj privrednoj situaciji u kome je glavna tema pitanje privrednog jedinstva. Za područje spoline politike on nalazi da su se prilike bitno izmenile osnivanjem »Pogoda« i »Prevoda« pored »Prizada«, koji je đo skora bio jedina državna institucija za izvoz iz Jugoslavije. Pošto su ove institucije ne samo trgovačke nego i organi ekonomske politike, njihovo paralelno postojanie označava mogućnost odvojene politike.

U unutrašnjoj trgovini cepanje se ogleda u zabranama izvoza izvesnih artikala iz jedne banovine u drugu, ili što je još gore, zabranom izvoza iz jedne opštine bez dozvole opštinakhih vlasti, kao što je zabrana izvoza ulja iz dubrovačke орле 5

U vezi s tim mogli bi zabeležiti neke novije pojave. Moravska banovina zabranila je izvoz kukuruza sa svog područja. Sličnih pojava bilo je sa pšenicom u početku ove kampanje. Druga još značajnija pojava je težnja да зе озпије »Prizad« za Dunavsku banovinu. Dok ovo pišemo ne znamo ioš kako je prošao predlog Poljoprivredne komore, o kome je raspravljiano na sednici Stalnog odbora centralnih privrednih ustanova banovine. Dovoljno je da je pitanje pokrenuto. Kad je osnovan »Pogod« moglo se to još da tumači kao primena shvatania Banske vlasti u pogledu njezine nadležnosti. Posle osnivanja »Prevoda« u Sloveniji sasvim je normalno да dobijemo deset Prizada, od kojih bi deseti, ostao bez posla, jar bi banovine podelile poslove u svojim područjima, a državna institucija ostala bi onda bez polja rada. Treba još samo da Dunavska banovina obustavi izvoz pšenice iz Vojvodine pa da naopaka politika otera do apsurduma.

deđan strani glas o našoj privrednoj politici

Загребачки Индекс у октобарској свесци објавио је врло интересантне резултате истраживања трошкова живота и реалне зараде на бази три типа минимума егзистенције. У сва три Случаја минимум је израчунат на бази физичко-физиолошких најнужнијих потреба, дакле узима у обзир најосновније за одржавање

Пад нивоа живота радника услед скока цена

и репродукцију физичке снаге. Егзистенични минимум износио је у динарима месечно:

VIII 1939 IX 1940 + %

Неквалификовани радник 694.76 965.81 39,01

породица 1.775.31 9.594.47 42.12

Квалификовани радник 1.355.84 1.684.31 24,23

породица 2.376.02 3.171.61 33,48

Приватни намештеник 2.003.39 2.384.39 19,01

породица. 3.194.28 4.066.50 27,51

Од појединих група произведа релативно највише су поскупели одела и обућа: 65—68%/, Међутим раднике и намештенике највише је погодило поскупљење хране која у трошковима живота има највећи удео. Издаци за храну повећали су се за годину дана; код неквалификованог рад“

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 49

ника за 519, код квалификованог за 38,9%, а код приватног намештеника 39,8%. Релативни удео издатака за храну у укупним трошковима живота повећао се и то: код неквалификованих радника са 43,8 на 46,5%, код квалификованих са 44,0 на 45,8%/%) и код приватних намештеника са 36,7 на 40,3%. Исто тако порастао је и релативни удео издатака за одело и обућу и то: код прве групе са 22,3 на 25,90/, код друге са 17,6 на 222% н код треће са 13,3 на 245%.

На основу ових података могу се извући следећи закључци: пораст скупоће највише је погодио неквалифи“ коване раднике, дакле социјално најслабије. Храна у прБвом реду, а затим одело и обућа су главни фактори пораста трошкова живота. Под утицајем пораста цена основ“ них животних намирница наступило је даље ограничавање односно сужавање трошкова живота на храну, одело и обућу, који код неквалификованот радника износе непуне три четвртине,.код квалификованих 68%, а код приватних намештеника. 64,80/о. Релативно мањи пораст трошкова живота код квалификованих радника и приватних намештеника према ономе код неквалификованих радника долази услед рзлике у количини и врсти појединих производа.

Пораст прихода (надница) није држао корак. са повећањем трошкова живота те је услед тога морало доћи до падања реалне зараде. Просечна месечна номинална зарада (на основу података за 76 рударских, индустријских и трговачких предузећа) у јуну ове године износила је 1176 дин. према 992.80 дин. у септембру 1939, што значи да се повећала за 18,49. На бази те наднице индекс реалне зараде за радничку породицу у јуну ове године износио је, према предратном времену, 49,75%. То значи: да би радничка породица у јуну 1940 године имала стандард живота из јуна 1914 године морала би да раде још два члана породице пошто су номиналне зараде женске и дечје радне снаге ниже од оних мушких.

|_____________ Nemačko - rumunski privredni Jedan dalekosežan privredni Pregovori završeni su sporasporazum zumom koji ne spada u red

običnih trgovinskih sporazu-

ma, nego pretstavlja baL_u уеlike privredne saradnje. Pred problemom razvoja narodne privrede, kako u industriji tako i u poljoprivredi, Rumunija je imala najveću potrebu za kapitalom i za liudima. Nemačka se obavezala da joj da jedno i drugo i povrh toga da će preuzeti sve viškove poljoprivredne proizvodnie Rumunije. Za ostvarenje privredne obnove zemlje predviđa se desetgodišnji plan u kome će sudelovati obe zemlje. Nemačka će za to vreme davati dugoročne kredite. Za unapređenje poljoprivrede i šumarstva Nemačka će isporučiti veću količinu alata i mašina, a za isušivanie I navodnjavanje polja staviće ma гаspoloženje potrebna postrojenja. Industriska pomoć u obliku finansija i tehnike biće po sporazumu sa rumunskom industrijom. Rumunija će se starati da u roku od deset izgradi železnice i puteve, a za transport nafte izgradiće cevi, a Nemačka će staviti na raspoloženje sretstva koja su potrebna za to. To će sve da bude. kredit i pomoć koje će Nemačka da daje rumunskoj državi. Nezavisno od toga privatne firme dobijaće kredite od nemačke industrije i banaka. Kolika će da budu ta sredstva države i privatnih. lica, nije određeno ugovorom, nego će, izgleda, zavisiti od potreba које зе ukažu u toku izvođenia plana. Rumunija ne bi mogla da upotrebi ta sretstva sa brojem kvalifikovanih ljudi kojima raspolaže. Nemačka se zato obavezala da će staviti na raspoloženje i kvalifikovanu snagu u dovoljnom broju. Privredna saradnja, koja će se ostvariti ovim planom, stvara sasvim druge odnose među zemljama nego što su bili