Naša književnost

ГЕНИЈАЛНИ САТИРИЧАР САЛТИКОВ- ШЧЕДРИН

е (1826—1899)

„Дуго се ноћ смркава...“ Реч о полку Игоровом. „Још увек је ноћ, још је ноћ..“

Н. Шчедрин.

Књижевно наслеђе Михајла Јевграфовића Салтикова-Шчедрина има за наше време најактуелнији значај. Кулака, буржуа, чиновника-бирократу, улизицу, либерала, главосечу, — таквог нам је добра оставио стари режим исувише. Поменуте типове генијално је оцртало Шчедриново перо, овековечило их у својим статичким и функционалним цртама и карактерима. Поред тога, скице великога сатирика садрже у себи нај-

финије примедбе у погледу економских и социјалних процеса, који се ·

дешавају у реформисаном селу. Капиталистички свет грабежи нашао је рељефан избор на страницама Шчедринских књига. Приход зеленашког индустријског капитала, маневри трговачког капитала који не силази с позиције, оцртани су у њима са неугаслом снагом, с осећајношћу која и данас узбуђује.

Међу најусрднијим читаоцима Шчедриновим наћи ћемо велике учитеље социјализма: Карл Маркс је учио руски и читао Шчедрина у оригиналу; Лењин не једном наводи дела М. Е. Салтикова; друг Стаљин искоришћава Шчедринове сатиричне слике, да би изобличио опорту-. низам.

Посматрачки дар великог писца, његово оштро око, јасан, а своје врсте језик, истакнут уметнички дар, уздигли су га у прве редове књижевних мајстора. Још за живота Михајла Јевграфовића о њему се овако писало: „По својој творачкој снази, по својој животној истини, његова дела немају себи равна ни у једној европској књижевности“.1) Претставимо да је то преувеличавање каква наилазимо у јубиларним чланцима: постоје свакако у европској књижевности и Свифт и Рабле, и Хајне и Курије, али је и Шчедрин чувен у светској литератури. Његова су дела преведена већ давно на многе стране језике, много се читају у иностранству и често их наводе. Сатирички геније је најређи дар. О њему су говорили са одушевљењем највећи умови: Лесинг, Черни-

7) Руска старина, 1887, бр. 4, страница 244,

а