Nova Evropa

подузећа, којима, је рад угрожен чађавим зраком Лондона, и других енглеских творничких градова, (праонице и гладионице рубља, творнице папира, књиговезнице, нтд.. Године 1899 основао је Хауард у Лондону посебан одбор, у који су ушли представници најразличитијих друштвених слојева. и класа, са задатком да његове основе проведу у дјело. Прије Свјетског Рата имао је Taj »Gardenm City Movement« Boeh толико практичног успјеха, да, је по изложеним принципима, изграђен читав један раднички град (Гескмлотћћ) крај Лондона, који је већ прије рата имао на. 20.000 становника и бројне радничке колоније разних великих индустријских подузећа. Притом ваља и опет нагласити, да су ове колоније власници подигли не из филантропије него из чисто пословних разлога, Т. ј. зато што су се увјерили, да. овакове градње пружају знатну економеку конвенијенцију према ранијем стању. Почетком овога, вијека раширио се је покрет за изградњу радничких насеобина из Енглеске и на европски континент. Једна је струја дошла. преко Белгије у Њемачку и Аустрију, а друга је ишла преко Француске и Швицарске у Италију. Послије рата добио је покрет још нарочито појачано значење у свим земљама, а у првом реду у оним с девалвираном валутом. Пауперизадција, која је у Њемачкој и у Аустрији настала након и услијед. Свјетског Рата, присилила је све интересенте, да најинтензивније пораде око тога како би се што јефтиније подигао што већи број станова. за раднике, и за друге особе из категорије оних који живе од мјесечне плате. Мјесто скупе цигље почело се све више градити с јефтинијим дигљама из шупљег бетона, а дјеломице и још јефтинијим материјалом из нпрепариране иловаче. Да би се избјегло сваком непотребном посредничком добитку, организирали су у Њемачкој и у Аустрији градњу радничких насвобина већим дијелом на задругарској бави. Тако су постигнуте врло знатне приштедње при набавци материјала, и при изради грађевних основа, итд. Затим су интересенти обично захтијевали, и добили, важне концесије гледе грађевних прописа, који више мање у цијелој Европи имају искључиво у виду тешке, масивне конструкције с дебелим зидовима и сразмјерно високим собама; мјесто прописане дебљине зидова од 60 до 75 ст, · граде се сада радничке куће само на два. спрата — приземље и први кат са зидовима дебелим само 30—85 ста. Затим се градња кућа све више стан_даризира, да би се јединственим димензијама олакшала и појефтинила. градњаг Коначно, уведена је још и облигаторна сарадња интересената, те је у Аустрији примјерице прописано, да сваки интересенат мора радити ефективно најмање 2000 радних сати, ако хоће да има властиту кућу У радничкој насеобини. Држава, и опћина дају далекосежну потпору у новцу, и јефтином продајом, односно јефтиним закупом, замљишта. У Аустрији има, посебан закон о радничким насеобинама, по којем држава даје 9/10 потребне главнице за изградњу насеобине, а онај који хоће имати кућу у насеобини има да дода само 1/10. Овагдје се суревњиво чува и енергично проводи начело, да свака кућа мора имати толики комплекс врта да отуд може једна породица од четир члана намирити еву потребу поврћа, зелени, и сличног за цијелу годину. Зато се рачуна попречно површина од са 400 та2. Насеобинске задруге намјештају свагдје посебне квалификоване вртаре, који поучавају насељенике у рацијоналном вртарству. У Њемачкој су, за посљедње двије године, по изложеним принципима изградили око 200.000 кућа, више него у самој Енглеској, гдје је у истом раздобљу саграђено

60 ;