Nova Evropa

175.000 кућа. Опћина града. Беча даје задругама за изградњу насеобина велике комплексе, у ближој околици града, под насљедни закуп (Етђђаштесће) на 80—90 година, уз врло јефтину закупнину. (У Аустрији је насљедни закуп нормиран још прије рата посебним законом, 1912). Након истека означеног рока враћа се сав дотични ареал заједно с кућама у неограничено власништво опћине града Беча. Око Беча има сада већ 17 насеобина. с укупно 2000 кућа. Типови кућа, како се сада у Аустрији најчешће изграђују (несамо у Бечу, већ и по другим већим градовима Аустрије), имају у приземљу само једну собу с предсобљем, кухињу, која уједно служи као купаона, и нузгредне просторије, а у првом кату су смјештене 2—8 мање собе за спавање. Овом се раздиобом удовољава захтјевима хигијене, тако да родитељи спавају одвојено, а одвојено мушка и женска дјеца, и уједно се тим начином у приземљу даје цијелој породици једна велика, соба, у којој се сви чланови породице могу бавити и угодно осјећати. У тој приземној соби налази се и штедњак, на којем се кухају јела, док се сви остали кухињски послови обављају у кухињи; овај распоред усвојен је по енглеском узору, а има ту предност, да радник не мора вас дан провести у каквој прљавој кухињи, а опет да се може јефтиније гријати на свом огњишту, у чистој, свјетлој, и удобној соби. Насвобинске задруге (» Зе пбвбепоззепзсћаНеп«) настоје, осим тога, да се у сваком погледу побрину за све културне и санитарне потребе својих интересената. Они дижу у средишту својих насеобина повећу, каткад и монументалну, зграду за смјештај узорно уређене школе, или дјечјег склоништа, или казалишта. Задруге оштро пазе на архитектонски изглед цијеле насеобине, те не дозвољавају да се насеобине нагрђују каквим незграпно смјештеним локалом или пословницом; чак не допуштају ни неукусну рекламу, плакате, на подручју насеобине. Трошак једне оваке куће с вртом рачуна Др. Ермерс сад на 80 милијона аустријских круна (око 90:000 до 120.000 динара), а вјеројатно је, да би се с истом свотом и код нас дала изградити иста кућа, наравно уз исте или барем приближно исте погодности. Ова свота репрезентира, трошак без присилног рада интересената; у случају, да ови сами раде на подизању куће, постаје градња, још јефтинијом. -

Држим да код нас покрет за подизање радничких насеобина исто тако одговара. једној неминовној потреби времена, као и у свим осталим земљама. И код нас ће врло брзо, можда већ у идућој грађевној сезони, посве застати градња великих четверокатних кућа, и то с истог разлога као и другдје: најамнина од 500—1000 динара по особи за стан у таковој новоградњи, која, се сада тражи, и то обично још у комбинацији с антиципативним плаћањем најамнине за једну до десет година, онемогућиће даљу градњу, будући да нема више довољан број људи који могу плаћати толике своте; они, који су за вријеме најбоље коњунктуре стекли више мање знатне иметке, већ су градили и тиме се исцрпли, а далње грађење, ако им се и наметне као нека јавноправна дужност, репрезентира једну велику опасност за, цијелу привреду, јер би се тиме главнице имобилизирале далеко преко онога постотка који допушта, нормалан привредни рад и развој. Отога, треба станбену кризу ријешавати другим начином, понменце онако како то излажу присташе »Мјефипбзђемеитб«с-а, наравно примјењујући начела на наше прилике. Код нас, прије свега, нису, мислим, бе2-