Nova Evropa

зрочило је уставну борбу. Наше је стајалиште у тој борби посве јасно н прецизно: догод не буде у уставном питању сложан цео народ, не може се помишљати на прави рад на културном, економском, и социјалном пољу. У тој спознаји, народни су социјалисти искрено и поштено потпомогли југословенску интелигенцију, те су учествовали и на Конгресу интелектуалаца у Загребу. Тај Конгрес није уродио жељеним последицама, ради несмотрености некојих буржујеких политичара. У народу, међутим, ври: Тражи се излаз из садашње душевне и физичке депресије. Будући да. смо у већини земљораднички народ, поуздано је да ће тај народ с временом створити себи једну парламентарну аграрну већину. А историја нас учи, да у свакој аграрној држави душевни и ручни пролетер игра тек подређену улогу, ако се за времена не организује у један јединствени фронт, који тада постаје протутежом према капитализму и методама било малих било великих аграрада. У нашој би држави било могуће, да така групација благотворно изједначује у будућности економеко-социјалне разлике, те је најачим јемством за, правилан и свестрани развој наше државе.

Код ових последњих избора наступила. је Народно-социјалистичка. Странка самостално и поставила, је своје кандидатске листе у свим трима. изборним срезовима словеначким, ни у Загребу. У осталим покрајинама, још се нисмо могли упустити у изборну борбу, јер нам недостају, како већ рекосмо, потребна. средства. За. нас је од мале важности било, колико ће мандата, добити: главно је, да се испита, колику снагу имаде странка у себи. Кад смо, ето, живи сведоци дезорганизацији разних социјалистичких и комунистичких фракција, гледајући како даномице искрсавају нове социјалистичке партије с новим програмима, које су пролетери других народа већ одавно одбацили као погрешне н застареле, ми морамо остати убеђени, да. се налазимо на правоме путу, и да ће то потврдити будућност. Разни политички послови, бегства некадашњих социјалистичких и комунистичких вођа. у буржујске партије, отрезниће ручни пролетаријат. Таково отрезњење долази лагано али сигурно. Тај моменат не сме душевни пролетаријат да пропусти: сви поштени интелигенти-пролетери треба да ниступе из своје досадашње резерве, те да се енергично прихвате дела. Јединствен фронт душевног и ручног радништва удружиће пре а после све Југословене који мисле социјалистички, да бране политичку, културну, економску, и социјалну једнакоправност, несамо радничког света него такођер и целога Југословенства. А пође ли нама народним социјалистима то за руком, онда смо извршили свој задатак, — дали смо развоју нашег народа добар правац.

И. Держић,

начелник Народно-социјалистичке Отранке (ЈБубљана).

Politički pregled. Izbori za Skupštinu.

Kadgod se udarilo u Beogradu dlanom, otskočilo bi u Zagrebu, i u Ljubljani, Poslednji udarac na Terazijama izveo je glavom sam G. Ministar-predsednik Pašić, kad je na izbornom sastanku zvanične

302