Nova Evropa

leporeki a praznoslovi, umišljeni, egojistični i monomani, ceneći skupo svoju rusu glavu i stavljajući svuda u središte svoju dragu ličnost, Da li je potrebno, da to što kažemo i ilustrujemo primerima 12 роslednjih izbora? Neka nam ko pokaže slučajeve i primere koji ne spadaju ovamo, Radnički front (radnici i zemljoradnici), koji je imao sve uslove da ovu zemlju očisti od kukolja prestarele profesijonalne politike i koruptne koalicije velikoga kapitala ša nesposobnom upravom, te da postavi nove vrednosti i oslobodi narodne mase bede i nevolje i političkog ropstva, taj radnički front nikad nije stvoren u Jugoslaviji. Oslobodjenje je zateklo socijaliste u krizi, koja je razvijanjem komunizma po boljševičkom uzoru pooštrena, te koja je, napokon, urodila rasprskavanjem radničkih političkih organizacija u silne frakcije, koje se medjusobom grizu kao žuti mravi, Zemljoradnici, — jedna lepo i naveliko zamišljena klasna organizacija, koja bi, u našim prilkama, imala da povede radni narod, i koja bi bila u stanju da tuče do noge pokvarene buržujske stranke, poimence radikalnu, — nisu se još ni iskupili iz cele zemlje a već su im se vodje lično zavadili i zlaćenima poboli nožma, te su premlaćeni na izborima da su jedva izneli nekoliko mandata. — Ovo parčanje i raskidavanje antiburžujskog klasnog fronta skrivili su, u prvom redu, intelektualci, koji su umeli da se uvuku medju radnike i zemljoradnike, i da im se nametnu za vodje, ali su se pokazali potpuno nedorasli preuzetom zadatku, i nesposobni da vode nove pokrete iako je za ove teren bio utrven, Još manje sposobnosti za život i političku akciju pokazale su čiste grupe intelektualaca. Inteligencija, naprimer, koja je okupljena u takozvanoj Hrvatskoj Zajednici, izvršila je načisto samoubijstvo nad samom sobom, pokoravajući se bezuslovno diktatoru Radiću, i to u času kada joj je ovaj sipao najoštrije pogrde u lice i tukao je Ši|| bom kao neposlušnu decu, Ali ako ovu samozataju još i objašnjava || donekle plemenska psihoza, — koja je i na srpskoj strani oterala ||| tolike intelektualce i radnike u radikalski tabor, — sasvim je zagoА netan slučaj, i klasičan je primer pometnje duhova medju есеје беп| cijom, držanje grupe intelektualaca oko zagrebačke »Slobodne Tribune«, i njihovih pristaša medju učesnicima na Zagrebačkom Kondresu, Nama nije prijatno dodirivati ovo pitanje, niti govorimo o njemu laka srca, utoliko manje što imamo na toj strani mnoge lične prijatelje, i što smo stalno živeli u nadi da ćemo, danas-sutra, tu naći gotove saradnike za produženje rada na istome poslu; ali, u avojstvu javnih radnika, i sa shvatanjem koje imamo o dužnosti rada | u javnosti, nije nam mogućno preći ćutke ni preko ovakih nepogodnih tema, Moramo otvoreno priznati, kad je već o tom reč, da nam ideja „Slobodne Tribune« nije bila sasvim jasna od samog njena početka; ali na tome se nećemo sada zadržavati, Hoćemo samo da kažemo, da smo sa sve manje razumevanja pratili držanje glavnih predstavnika ove grupe kod priprema za Zagrebački Kongres, i u transakcijama nakon njega, dok nismo, pri ovim izborima, prosto stali zbunjeni pred akcijom koju su oni poveli na čelu nekog Zžagrebačkog »nezavisnoš gradjanstva«, rekrutovanog iz demokratskih i blokaških nezadovo-

306