Nova Evropa

стране опет, у неокупираним деловима, Немачке, по свим стубовима и излозима. дућана висе напшиси који позивају на. бојкот француско-белтијске робе. Дапаче, над многим је дућанима, хотелима и кафанама, дебелим словима написано, да. је улаз за Французе и Белгијанце забрањен. На мењачници главног државног колодвора у Минхену стоји написано, да се»... француске и белгијске банкноте« не мењају и не примају. И то у време, кад је један француски франак вредео неке 2 до 8 хиљаде марака!

Рурска криза изазвана је — барем је то било тумачење са службене стране — зато што Немачка није потпуно извршила обавезе преузете Версајеким Мировним Уговором, да ће годишње на име репарација издавати па неких 14 милијона тона угљена Француској н Белгији. Мако разлика. између оног што је стварно давала и оног што би морала да даје није била. знатна, Француска и Белгија тражиле су репресалије за нензвршене обавезе. Немачка, је, са. своје стране, уверавала, да јој ни уз пајбољу вољу није могуће да удовољи свим обавезама; то је поткрепљивала н исказом, да и сама, да би подмиривала, своје потребе, мора у знатној мери да импортира енглески угљен. Међутим је поуздано да је, уколико је ту у питању добра воља, и Француска могла да прође без те неизручене диференције угља, исто тако као што би и Немачка, уз нешто већи напор, била у могућности да изручи читаву количину. Него, унстину, нити је у Немачке постојала, искрена воља да дословно изврши Версајски Уговор, нити су Французи некрено ишли затим да Немачка изврши све своје обавезе. Јер баш кад би Немачкој, с помоћу каквог већег иноземног зајма, и било могуће да, одмах испуни своје обавезе, томе би се, по нашем мишљењу, најмање веселио француски народ. Француска, на путу своје обнове, јесте додуше потпуно упућена на немачке репарације, и санација француских финансија базира се готово искључиво на отштети коју би имала да прими од стране Немачко; па ипак, испуњење свих обавеза Мировног Уговора значило би за Французе престанак права ингеренције на немачке прилике. А данас Француска. држи под окупацијом најглавније и најбогатије територије Немачке, и док има, јаке своје чете с оне стране Рајне она мисли да није угрожена у својој државној сигурности, Читаво јавно мишљење Француске дубоко је уверено, да би Немачка, чим би јој се пружила повољна прилика, поновно дигла оружје да по могућности исправи недаћу из године 1918. Кад би Немачка, извршила своје обавезе, престали би узроци да се делови Немачке држе под окупацијом, и Немачка би имала далеко више слободне руке него овако. Маколико дакле да је Француска упућена на исплату репарација, она извршење ових не би поздравила с усхићењем; напротив, може се са сигурношћу тврдити, да становити француски кругови баш и иду затим да Немачка не изврши своје обавезе, да би тако одржали и проширили своју окупацију.

Али, при окупацији Рура играју улогу још и дубљи разлози. Несрећа је, да је политичка а и етнографска граница између Немачке и Француске тако постављена, да западна Немачка обилује изврсним угљеном а нема довољно жељезне рудаче, док источна Француска поседује опет можда највеће и најбоље жељезне рудаче Европе а нема, потребне количине угљена. До пред Рат, ти жељезни рудници били су тако подељени, да је један део припадао Немачкој. а један Француској (Лотрингији); но како

308