Nova Evropa

dimo po svom najboljem znanju i uverenju {i to ne od juče već otkako se pamtimo), Da smo isentimentalniji, mi bismo u ovome sa зађјеnjem konstatovali niski nivo na Кој је рао i današnji moral imtelektualaca i javnih radnika; ovako, gledamo i u OVOJ »insinuaciji« Dolitičku zaslepljenost, i strast koja je kod nas danas zahvatila sve duhove, i pokušaćemo da je u ovom slučaju odstranimo otvorenim i pravim iznošenjem stvari. Jer evo o čemu se ovde radi,

Gospodi oko »Slobodne Tribune«, i mnogim njihovim drugovima na »srednjoj liniji«, prividja se svuda i u svačemu jedan bauk, — i kad govore i pišu, i kad spavaju, i kad osnivaju stranku; o njemu oni govore otvoreno i skriveno, on je za njih na dnu sviju stvari. Taj bauk to je G, Svetozar Pribićević. On im je kriv za svako narodno, i za svako njihovo zlo, i ko to mišljenje slepo me deli, taj im je isto tako kriv, i taj radi »po tudjoj inspiraciji«. Oni žive u zabludi, iz koje treba da se prenu, jer ovako greše i sebi i drugima, Očigledno je, da za nas G. Svetozar Pribićević nije isto što i za mjih, i to mi priznajemo; ali, kad već hoće, evo mi ćemo im otvoreno izneti, kako stojimo prema njemu, i u čemu se u tome razlikujemo od njih.

Sa G. S. Pribićevićem mi smo lični prijatelji, — to je tačno. Bili smo 1 više, Radili smo s njime, ili uz njega, na narodnoj stvari, još dok su bile sasvim druge prilike u ovoj zemlji (kao, uostalom, i neli od urednika »Slobodne Tribune«). A mislili smo da ćemo raditi s njime i od oslobodjenja, — kao što smo mislili da ćemo raditi, u prvom redu, sa svima našim prijateljima iz „ivše hrvatsko-srpske koalicije, koju smo oduvek smatrali najzaslužnijom političkom strankom za Jugoslovenstvo, Ali kad smo- prišli našim prijateljima iz bivše koalicije, u oslobodjenoj i ujedinjenoj otadžbini, našli smo ih izmenjene: i Svetozara Pribićevića, i Ivana Lorkovića, i Dušana Popovića, i tolike druge. Kao da je neki hladan vetar duhnuo medju njih, te ih odvojio jednog od drugog, a sve njih od zajedničkog cilja, i od nas koji smo ostali kakvi smo bili, Naši pokušaji, da ih opet zbližimo, i da ih vratimo na stari put, bili su nemoćni, i ostali su bezuspešni, Sa majvećim istrahom za opću stvar, i sa najvećom Žžalošću za nas lično. morali smo se odlučiti da »Novu Evropu« pokrenemo bez njih, i VOdimo je, evo već četvrtu godinu, mimo mjih, pa često ı protiv mjih. Ko prati »Novu Evropu«, taj to dobro vidi, i zna šta vrede optužbe »Slobodne Tribune« i njenih pristaša, da mi »glorifikujemo« Pribićevića, i da mu ise nalazimo u nevolji, Alko je toj gospodi teško prelistati osam knjiga »Nove Evrope«, mi ćemo im dati savet, kako će ma brži način saznati da li mi stajemo, i u čemu, ma stranu G. S. Pribićevića, —: neka zapitaju njega sama, da. li je zadovoljan našim pisanjem! — A što smo mi dosta kulturni, kad već moramo да to za sebe kažemo, da nećemo da pljunemo na celu prošlost, i mašu i tudju, pa da razlike u političkom shvatanju i načelno neslaganje unesemo i u naše privalne odnose, ko mas može, i ko nas sme, zato pozivati na odgovornost, ı optuživati pred javnošću? — Tako stoji stvar.s nama i sa G. Pribićevićem, i mi se nadamo da smo ovim zadovolji:

470