Nova Evropa

Књиге и листови,

„Нојемова лађа" Ахмеда Мурадбеговића. (Наклада „Вијенца", у Загребу 1924,

1

Ахмед Мурадбеговић није ни бољи ни гори од већине оних младих писаца који су се појавили после Светскога Рата, с амбицијом да нашој литератури даду нешто савремено и своје, У новијој југословенској литератури већ много година превладава стих над прозом, и веома је мало младих која су тако брзо прешли са осредњег стиха на бољу прозу као што је то случај са аутором ових новела, Наш немачки пријатељ Херман Вендел нашао је у Мурадбеговићевој збирци „Харемска лирика“ (1921) и карактеристичних песама које је превео и употребио у своме HyToOrmmcy „Von Belgrad bis Виссал"; али је код нас збирка остала, углавном, незапажена, и Мурадбеговић њоме није стекао песничко име, Та лирика је била веома мало лична, местимично извештачена, с реформаторском тенденцијом, Мурадбеговићева проза је озбиљна, одаје човека који мисли и настоји да комбинује социјалне мотиве у проблем. Али Мурадбеговић, немајући приповедачке рутине, веома слабо конструјише целину, и његова новела остаје слаба логичка и песничка комбинација, место да буде композиција,

Тип наше поратне новеле створили су Драгиша Васић и Мирослав Крлежа. Поводећи се за последњим, Мурадбеговић настоји да у свој епски, експресијонистички психологизам унесе драмске моменте социјалног каоса; али, немајући инвенције ни креативне снаге свога узора, он није у стању да даде социјалну стварност. Крлежин израз је робустан, али сугестиван, и баш ради тога што је он, као уметник, превише једностран и конзеквентан, што је на своме терену дотерао до виртуозности и — монотоније, његови епигони, и они с талентом, унапредсу осуђени на неуспех, Штета је за Мурадбеговића што је пао баш под овај утицај, и што није нашао пут који би му дао више права да у „Аутопортрету“ напише: „Ја нећу да на моме животу почива и једна мрља и једна бразготина туђе воље и туђега разума, па макар тај разум у обичном човјечјем разуму био и изнад мене — као врховни закон и посљедња судбина, Ја растем из своје крви, из својих инстинката, и из своје свијести, самородан и непатворен, То је дестилација, очишћење, и ослобођење.“ Судећи по приповеци „Царска ноћ" (у „Критици", децембра 1922), која није уврштена у ову збирку, и не спада у њу, — Му-

444