Nova Evropa

њезину мишљењу, недостојно монарха, и каже, да би Петар, да је имао ум великог законодавца, био времену препустио да оно постепено побољшава стање у земљи а не да се он служи насиљима у ту сврху. Другим речима, она је добацила Петру приговор револуцијонарности, т, ј. насилности његових рефорама, уместо мирног пута еволуције,

Француска Револуција унела је била у руско друштво страх од сваке промене и од преврата, ма долазили овим одозго, Том страху нису избегли ни људи слободоумни као например познати повесничар Карамзин: он који је у својој младости, под утицајем космополитских идеја, славио реформе Петра Великог, под старост је написао ово: „Постали смо грађани света, али смо престали, у неким случајевима, бити грађанима Русије, кривицом Петровом", Коначно је тридесетих и четрдесетих година прошлог столећа оживела и распра о старој и новој Русији, те су т, зв, „славјанофили", насупрот „западњацима“, поименце Хомјаков, — понављали раније приговоре Петру, наглашујући да је његова Реформа постала узроком унутарњег раздора, одбивши руски народ од његових предања и обичаја, те одвојивши га тако на неки начин и од самог народног темеља,

Било како му драго, и присташе и противиици Петрови признавали су, да је Реформа била дубоким узроком преврата у руском животу, да га је из темеља подрмала, Само што су једни ценили тај преврат највећом заслугом Петровом, док су га други сматрали великом несрећом за Русију. Под утицајем овако противуречних мишљења почело се с озбиљним проучавањем Реформе, те се створио полако и коначни суд о њој у мислима великог руског повесничара Соловјова. По њему, „никад ниједан народ није извршио подвига какав је извршио руски народ под вођством Петровим., Повест ниједног народа не познаје тако великог и толико свестраног преображаја, с тако значајним послединама, колико за унутрашњи живот народа толико и за његово значење у светској повести,“

Последице Реформе биле су, по мишљењу Соловјова, следеће: 1) извођење слабог, бедног, и готово непознатог народа Ha светску позорницу, дајући му у исти мах значење моћног фактора, и 2) сједињење обеју половица. Европе, источне и западне, које су дотад биле без везе, привођењем словенског племена у заједнички рад. Историчар Кључевски каже, да су се још и пре Петра спремале промене, иако не зна тачно · какве, Али је, и по мишљењу оба ова споменута повесничара, и по мишљењу њихова најновијег друга, професора Платонова, Реформу спровео тек Петар, Она је лично његово дело, додуше беспримерно насилно дело, али у исти мах искрено и. неопходно, Неопходно зато, што су спољне опасности, окру-

457