Nova Evropa

вора, или — другим речима —: да Србијанци очигледно не показују жељу да напусте привилеговане положаје које су заузели још одмах сутрадан по Уједињењу. Кад то кажемо, ми ризикујемо да Г. Давидовић поново помисли и каже, да „у нашој земљи нема неутралних људи“ — (што је, у ствари, крвава неправда према свима нама који смо доиста, и упркос свему, остали неутрални) —; али му ми нудимо, ево, сведочанство наших добрих пријатеља на страни (несамо Викема Стида, већ и толиких других), који су бар подједнако наклоњени Србији колико и пречанима, и који су радили — као ин ми пре свега за Србију — да би омогућили Југославију.

Србијански политичари, признајемо, имају једну веома јаку „олакшавајућу околност“ за своје данашње држање наспрам пречана и вансрбијанских покрајина, а та је: да су пречани сами криви што су их пустили да се, у сваком правцу и погледу, уживе у улогу „централног дела народа“; што нису свој утицај и своја права, свој део равноправности, свим средствима и начинима бранили и извојевали, него се сада туже да су запостављени у својој рођеној кући, То је свакако грех и кривица пречанских политичара, и нико их ту извинити не може; утолико мање, што им је у своје време скретана пажња, да се чувају радикала и да их може скупо стати сумњива почаст учествовања у влади Николе Пашића, уз разне Јањиће, Којиће, и Лазице Марковиће, Зато смо и рекли, да за данашњу кризу не носе одговорност само србијански политичари, него и пречански, поглавито Светозар Прибићевић, а добрим делом и пок, Степан Радић. Ипак, то је све било па прошло; а није ни политички ни државнички, још мање пијемонтешки, чинити се невешт правоме стању ствари данас, кад цео свет види да, без опасности по државу, нема више могућности да се настави ова неравна. игра. Демократска Странка има, према томе, да се определи, — она стоји на раскршћу,

Познајемо и сувише добро унутрашње односе код демократа, а и иначе нисмо довољно најивни да не бисмо знали да се — кад је реч о Демократској Странци — не ради о једном уверењу и о јединственим погледима на политичку ситуацију и на проблеме који се имају решити, Званично, демократи ће рећи, да су све ово што ми од њих тражимо, углавном, они и сами већ увидели и рекли: да стоје на начелима равноправности и Југословенства, па да је O ToMe I. Давидовић, врло лепо и јасно, дао одлучне изјаве још колико јуче (на Конференцији Ширег Одбора и осталих страначких делегата, у Београду). То је међутим, у ствари, јасно и тачно, и обавезно, само за један мали део демократских политичара и „првака“, — да не кажемо одмах само за Г. Давидовића. Јер ето већ Грол, први уз Давидовића, у часу слабости M y

284