Nova Evropa

предшколско доба, украшава ускршња јаја разним фантастичним шарама и за то бива награђен. У школи се бави највише сликањем, а потом учи сликарску науку код једног од оних многобројних руских сликара којима је црквено сликарство било занат, и то још у својој 17. години. Млади Иља постаје »прави мајстор« који сам зарађује, и с тим уштеђеним новцем, готово без веза и познанстава, брзо, из удаљене провинције, једног дана осване у руској престоници, Петрограду, да почне учити право сликарство, да позна истинску уметност. То се збива 1863 године.

Руска сликарска уметност, тих година, преживљавала је значајне дане. Почев од класично-романтичног сликарства К. Брјулова (почетак л1Х века: чувена слика »Последњи дани Помпеја«, у Музеју Александра 1), па преко реалистичког Федотова (»Просидба мајорова«) и већ импресијонистичког А. Мванова (>! рва појава Христа у народу«), руска сликарска уметност нашла се најзад пред значајним проблемом: утврђивањем свог нацијонално-реалистичког · правца. Те године (1863) четрнаест ђака-академичара у Петрограду, под вођством свога друга Крамскога (доцније познатог сликара, »Христос у пустињи«), одрекли су покорност Савету Академије, непристајући да сликају на конкурсу (у китању је било путовање у иностранство о државном трошку ради продужавања студија), на тему одређену Саветом: »Пировање у Валга«, него: су тражили слободан избор теме. Из тог малог скупа младих уметника који су прекинули са Академијом, са њеном рутином и традицијом, створила се прва руска уметничка сликарска дружина, из које је после никло чувено друштво »путујућих изложаба«, т. зв. »Передвижники«, који су из једног града Русије у други град носили своје слике. Циљ тог друштва био је: жеља бити од користи народу, ширење платном и кичицом корисне и хумане идеје. Код ових сликара, идеја »чисте уметности« (»ларпурлартизам«) била је донекле потиснута идеолошком страном — садржина је доминирала над формом; али њихове слике и у садашњости, мада без велике техничке и уметничке вредности, привлаче пажњу посматрача, буде мисао, и бодре осећај. У Третјаковској Галерији већином су сакупљена њихова дела (Крамској, Перов, ПријанишниKOB, Репин, Преплочиков, и т. д.), па спомињемо нарочито, за карактеристику, сличицу Перова »Тројка«, где дечаци, шегрчићи у похабану руху, по цичи зими на саоницама, са студеним ручицама, тегле огромно залеђено буре воде: патња и напор, који премашају силе њихових година, чита се на њиховим лицима.

У то друштво »передвижника« доспео је тада и Репин. Ступив у Академију, он је тамо убрзо постигао велик успех:

64