Nova Evropa

фаталне деобе на Запад и на Исток: приљубљени својим предоминантним делом колебљивој зони балканске неједнакости, а обухваћени другим својим делом, својом мањином, компликованим границама давно израженога Запада, то балканско Словенство, углавном, осећа сву трагику балканског »еспејисма«, балканског надања и балканског посланства. То Словенство поставља ево већ кроз столећа проблеме балканске опстојности и балканске историјске оправданости на пиједестал који граничи мучеништвом, и који има амбиције неке супер-реалне одговорности.

Интимне сукобе и коначне наде тога и тако схваћенога Словенства покушао је истаћи и објаснити у својим есејима Владимир Вујић — у књизи под именом »Спутана и Ослобођена Мисао« (издање Г. Кона, Београд, 1981), у којима је изнесено једно ново, савремено, словенско гледање на свет и на живот, и на проблеме данашње културе. Питање је и сувише сложено у својој целини а да би се цело овде могло да понови. Углавном, становиште овог здравог источњака наше мисли, који саосећа целокупну трагичну актуелност Запада, у томе је, да он јасно осећа сву суперијорност словенске позиције на прелому оба света; а ево како он настоји да исконструјише своју мисао: »Посебни случај наше културе је у томе, да се у њеној изградњи стоји пред рађањем, пред стваралаштвом, а у додиру и у вези иживљавања велике фаустовске европске културе.« Ова тврдња чини се есенцијалном у опртавању ваше позиције пред Европом: између нас и ње, између нас и њих, постоји наш освит, наше буђење, наша зора; а њен сумрак, њен завршетак, и њено испуњење. И, коначно, као логичну конзеквенцу из горње поставке, Г. Вујић поставља овај закључак: »Криза кроз коју пролази Европа, криза кроз коју пролази Словенство, — једна је силажење, друга је пењање; једна је природан крај једне мисли, друга је природно рађање једне нове мисли. Будућност припада оној мисли која се рађа, не оној која умире«... ИМ прелазећи на проблем Југословенства, он уочује све последице недостатка његове духовне претпоставке и сасвим тачно види, да ће Југословенство »бити духовна чињеница само тако, ако се могућност живота наше културе јасно увиди... Југословенство ће бити реална чињеница тек када буде духовни јединствени стилски израз једног особеног израза на свет и живот.« То исто вреди и за Словенство, које пред Европом представља виталност и стварање новога круга: — »Словенска мисао је шира и јача, јер је духовнија него све оно што се данас често под њу хоће да стави. Шира и јача, јер је ношена визијом спасења човека на земљи, ма где он живео,

188