Nova Evropa

ма под којим поднебљем. Шира и јача, јер није сажета у мисао „прогреса: и „социјалног преображавања, него је слободна у свом човечанском стваралаштву, ван сваког материјалног плана«... М ту мисао дефинише Г. Вујић, служећи се својим посматрањем и схватањем Дон Кихота, као унамуновски надахнутог словенског мученика, овако: »Мучеништво једне духовне мањине. Сан, може бити; али сан вредан сањања, и још вреднији остваривања«...

И док се у освиту Балкана предосећа проблем његова словенског пробуђења, дотле Европа стално залази и иде к своме смирају; или, како гласи отворено сведочанство једног од њених најпроницавијих духова: »Време једног свршеног света почиње«. Та мисао, тако крвава а тако симптоматична у својој архитектонски сажетој композицији, какву може да исконструјише само мозак једног Пол Валерија — а која служи подлогом и основом његове нове књиге »Поглединасадашњисвет« (Париз, 1931) — довољна је да упозори на ситуацију коју проживљује Европа. Пол Валери, тај кондензовани и суптилни дух, понајсуптилнији што га је Европа у настанку овога столећа дала, дестилујући једну столетну традицију јелинско-галског класицизма у последње могућности изражавања и облика, дух који је још 1919 (у својој књизи »Криза духа«) осетио и предвидео катастрофално пропадање Европе, посматра песимистички последње скретање и падање западне духовности, те и ова његова сведочанства, која се крећу између погледа песника и мислиоца (далеко од филозофских система!) имају сву чар истинских предвиђања судбоносног тока живота, света, човечанства, и ствари. Кад Пол Валери мисли, у својој прози и у својој поезији, његова мисао блиста сва заокружена, изграђена, и избрушена као најсавршенији бриљант, као коначни облик каквог јелинског дела, где је све архитектура, музика, и нека виша аритметика линија: доминирана изнутра према вани, хоризонтално, и закључно. Интелектуална снага Валерија, и онда кад поставља своја запажања основана на догађајима свагдање стварности, обухвата цео проблем живота и света, у целој његовој потпуности, дајући тим опсервацијама математски одмереним склоповима изречену осећајност песника. Сада, у овим запажањима, која засецају у узбуркани вртлог актуелности, осећајности и страсти човека надвлађује, више пута, уравнотеженост мозга који суди. Пол Валери осећа се изгубљеним у вртлогу нестајања једне линије и једног облика, који су у себи носили глобус кроз столећа мисли и закључака. Предвиђања из године 1919, која су настала на свршетку једне катаклизме — у часу када је, у превира-

189