Nova Evropa

„Сада, на овој огромној Елсинорској Тераси, која се простире од Базела до Келна, која додирује песак Њупорта, мочваре Соме, креч Шампање, гранит Алзаса, — европски Хамлет посматра милијоне утвара,

„Али, то је интелектуални Хамлет. Он размишља о животу и о смрти истина. Као утваре, он има све предмете својих расправа; као гриже савести, све називе својих славља; погнут је под теретом открића, сазнања, неспособан да се снађе у тој безграничној активности. Сања о могућности, да изнова започне прошлост, о лудилу да хоће увек ново и ново. Клеца између две провалије, јер свету стално прете две опасности: ред и неред.

„Ако дохвати једну лобању, — то је славна лобања. —- Хћозе чаз it? — To je био Леонардо. Он је пронашао летећег човека; али летећи човек није тачно послужио наменама проналазача: ми знамо, да је летећи човек, на свом великом лабуду (,:1 бтапде иссе!10 зорта де! догзо де! зио шабпо сесего'), y Hame дане, учинио сасвим другу употребу од летења него ли да захвати снега са планинских врхова и да га, у данима жете,баци на плочник градова... А ова друга лобања, то је Лајбницова, — онога који је сањао.о општем миру, А ова овде, била би Кантова; Канта, који је родио Хегела, који је опет родио Маркса,који јеродио...

„Не зна Хамлет шта да ради са свим тим лобањама, А ако их остави!.,. Хоће ли престати да буде он сам оно што јесте2 И његов дух, страховит и видовит, посматра прелаз из рата у мир. Овај је прњи, опаснији него ли прелаз из мира у рат, — сви су народи њиме поремећени. „А ja, каже себи он, „Ја, европски интелекат, шта ће бити од мене7.., И шта је up? Мир је, можда, стање ствари у којем се природно непријатељство људи између себе очитује стварањем уместо дасе преводиуразарање, као што се то дешава у рату, Ово је време време стваралачке конкуренце и борбе производње. Али Ја, зар ја нисам заморен од произвођења 7 Нисам ли ја исцрпао жељу за екстремним настојањима. и нисам ли злоупотребио научне мешавине7 Да ли треба занемарити моје тешке дужности и моје трансценденталне амбиције 7 Да ли да идем за покретом и да чиним што и Полоније, који данас уређује један велики лист; као Лаерт, кбји је данас негде у авијацији; као Розенкранц, који не знам шта чини под неким руским именом7... _

„ „Збогом, утваре! Свет вас више не треба. Ни мене. Свет, који именом прогреса крсти своју тежњу за фаталним усавршавањем, тражећи да споји добра живота са користима смрти. Још влада извесна збрка, али за мало времена, па ће се све разбистрити,; и, коначно, опазићемо где се помаља чудо анималног друштва — савршени и потпуни мравињак,.."

У исто време док је Морис Матерлинк замишљао своју термитијеру и свој мравињак, у којему је својим комбинапијама научника и песника израдио један од најтрагичнијих бакрореза савременог човечанства — кроз призму и на примеру најситнијих створења —, Пол Валери је, неоспоравајући нимало Аристотелово схватање о човеку као политичкој животињи, замислио такођер ново људско друштво као

191