Nova Evropa

»Азија је отприлике четири пута пространија од Европе« каже Валери, — »површина америчког континента је нешто мало мања од континента Азије. Пучанство Кине је, само за себе, једнако европскоме пучанству; а оно Јапана је многобројније од пучанства Немачке.« Шта је противу тога учинила Европаг Она се забарикадирала у неприступачне тврђаве локализама и сепаратизама. Европа ће, зато, бити кажњена; али несамо тиме, како мисли Валери, да њени грађани буду лишени пива, вина, и ракије, већ и хлеба, и меса, и — што је најбитније — своје духовности и свога месијанства. Велик крик незадовољства »срећних« народа чује се претећи над судбином Европе. Европске се основе руше, ликвидирају, и преокрећу у списима самих Европљана, — они сами проглашују пад Европе. Једна од тих колосалних основа, п ојам нације, долази до изражаја у овим опажањима Пола Валерија оваким тешким ускликом: »Није готово никада лака ствар представити јасно оно што би требало да се назове нацијом... Јер, шта је то нација, шта је то право, шта је то раса, шта власништвор Ми знамо, аи не знамојк« И мало даље, Валери руши и једну другу од најгоростаснијих основа Европе: историју, појам историје, значење историцизма, оно у чему је садржана духовна и политичка егзистенца Европе:

„Историја је најпогибељнији продукат који је хемија интелекта створила. Њене су особине добро познате. Она побуђује на сањање, опија народе, улива им лажне успомене, претерује њихове рефлексије, подражава њихове старе ране, мучи их у њихову одмору, води их у делириј величине или у делириј персекуције, чини народе чемернима, охолима, неподношљивима, и таштима. Историја оправдава све што се хоће, Она не поучава стриктно ничему, јер садржава све, и даје примера за све... У данашњем стању света опасно је пустити се водити од Историје, више него икада пре..."

И тако, док »мелодичне историје« више нема, док она »није више могућа«, и док је за већину водећих личности Европе још увек »велики посао политике: осв ојење територија«, дотле се у посматрањима Пола Валерија »геније великих влада прошлости налази исцрпен, немоћан, зак и неупотребљив, услед појачања и пораста поГодних конексија политичких феномена; јер, нема ниједног генија, ниједне снаге карактера и интелекта, нема никако ни традиција, чак ни британских, који би се могли још хвастати, да би могли да се успротиве, или да би били у стању да модификују, према својој вољи, стање и реакције људске васељене којој стара историјска геометрија и стара политичка механика више не одговарају«. Изрекавши, на концу својих запажања, и ову последњу ликвидацију старе европске механике, Валери у свом, академском

193