Nova Evropa

divnim glavama mnapaćenoga Hrista i licem prepunim bola, ulivajući najveću samilost, bili bi dostojni + mesta u kakoj katedrali Frana Kršinića »Studija devojke«, predstavljajući na ljubak način mladost i zdravlje, i njegova »Beračica cveća«, puna poetličnog osećanja, izvajane su u mramoru nežno i jednostavno u isti mah, Medju ostalim značajnijim skulpturama, koje su ovde izložene, spominjemo »Iščekivanje« Lojza Dolinara, »Mater i dete« Petra Lobode, i »Sv. Jovana Krstitelja« Joze Turkalja,

Džems Bon, brat poznatog engleskog slikara i crtača Мјагheda Bona, pisao je o Meštroviću u više navrata, još ranije; on je upravo onaj koji ga je, za Engleze, i otkrio, na Медутатодпој izložbi u Rimu 1911, zajedno sa Čarlsom Etkenom (Charles Aitken), koji je — kao upravnik Tet-galerije (do kraja ove Izložbe u Londonu, 1930, kada je dao ostavku i povukao se u privatan život) — svojski pomogao u priredjivanju Meštrovićevih ostalih jugoslovenskih izložaba u Londonu i za vreme Rata i sada, uz Sitfona-Vatsona, Kolingsa, i ostale naše dobre prijatelje u Velikoj Britaniji, Džems Bon je napisao odličan esej o Meštroviću i u onoj engleskoj monografiji koja je izašla u Londonu pred kraj Rata (1918), I sad, u »Mančester Gardijenu«, on se seća onih »divnih izložaba« u Saut-kemzigtonskom Muzeju (1915) i u Grafton-galeriji (1918), pa konstatuje da, posle njih, ovaka izložba naravno »ne može imati istu svežinu kao ona uzbudjujuća ofkrovenja novoga srpskog genija u evropskoj skulpturi«, Ovde, kaže, »Meštrović interesuje više u odnosu prema svojim savremenicima, a osobito prema Tomi Rosandiću, okružen svojim učenicima, medju kojima padaju u oči Kršinić, Augustinčić, i Palavičini«, Karakterišući s nekoliko reči raniju Meštrovićevu umetnost, konstatuje, da »novi radovi ma оуој Izložbi otkrivaju dalje usavršavanje i finoću njegove izvanredne tehničke veštine i nove odlike njegova majstorstva«, iako u ponekom pogledu ne premašaju neka ranija dela. Zatim ističe pojedine radove Meštrovića i Rosandića, pa nastavlja:

·.. Ali pored ovih plemenitih, kao velom prekrivenih oblika Meštrovićevih, i gracije i nežnosti Rosandićeve, ima tu Još čitav miz vajarskih radova koje vredi videti, U vreme kad se čini da je vajarstvo najviše Zanemarena umetnost u Evropi, nije mala stvar naići na zbirku skulptura jednog malog naroda istočno od Beča, u kojoj teško da ima i Jednog Ђегпабајпов Котада, dok obiluje snažnim duhovnim kvalitetima i retkom veštinom,

Što se tiče slikarskog dela, iako i tu ima puno karaktera, mnogo je manje savršenstva, Čisto izgleda kao da snažni mapom JugoslovenA iziskuje borbu s tvrdim materijalom pre nego što bi se podao disciplini da stvara ono što je u suštini lepo, Mi o tome sudimo, dabogme, prema merilu koje nam pruža ova Izložba, i prema merilu same jugoslovenske skulpture, Slikari, ovde, koji se najviše ističu, jesu: Vladimir Varlaj

217