Nova Evropa

Економски преглед.

Економска сарадња подунавских држава.

Већ се дуже вријеме третира у штампи читавога свијета питање привредне сарадње подунавских земаља. Притом се готово увијек говори о чисто политичким основама, а трговинско-политичке основе само се набацују, али се о њима не говори конкретно. Напосе је то случај код званичних изјава, гдје се само наглашује велика економска корист од такове сарадње, али се не спомиње изречно, у којем би се смислу имала кретати та сарадња. Већ сам почетак, а онда дебате и преговори око тога, имали су политички карактер. И далеко прије него што су саме интересиране државе изјавиле своје мишљење, појавио се већ спор између Великих Сила око тога питања. Међутим, остављајући на страну сваку политику, било би згодно испитати, уколико је овака сарадња могућа са чисто економскога, а онда напосе и са трговинско-политичкога гледишта.

Име под којим се родила сама идеја било је: царинска унија или конфедерација подунавских држава. Конфедерација је чисто политичка форма, па је стога опћенито одбијена, јер за уску политичку повезаност не постоји жеља ни међу народима земаља које долазе у обзир ни међу Великим Силама које су идеју изнијеле, а нити је она била сврхом подунавских држава. Царинска унија исто је одмах одбачена, јер и она повлачи за собом политичку повезаност; а осим тога, на царинску унију не могу пристати подунавске земље, јер им то њихова економска конституција не допушта. Остаје дакле само сарадња на економском пољу, и то сарадња чије би се форме имале тек створити. Од подунавских земаља за оваку економску сарадњу долазе у обзир: Југославија, Чешкословачка, Аустрија, Маџарска, и Румунија. Стање економско у тим државама врло је тешко, али је исто таково, па често још и теже, у неким другим државама. Без обзира дакле нато, не би ли било корисно да и друге неке државе ступе уз ових нет, покушаћемо да испитамо које су чисто трговинскополитичке (дакле економске) основе сарадње између ових пет држава, које су досада узимане у обзир. -

Код економске сарадње подунавских земаља долазе као основе у обзир количине житарица које производе пољопривредне земље и индустријски производи индустријских земаља. У обим индустријским земљама (Чешкословачка; макар и напола, те Аустрија) индустрија је обуставила рад, или га је ограничила, јер не може пласирати своје про-

283