Nova Evropa

изводе. Пољопривредне земље (претежно) не могу опет пласирати своје пољопривредне производе. Цијене једних и других производа падају, иако с једне и с друге стране постоји потреба за односним производима, а с једне и с друге стране има све више и више незапослених.

Према статистици од 1930, производиле су ових пет подунавских земаља око 97,496.170 квинтала пшенице, а оне су саме од тога трошиле око 94,633.748 квинтала; остало је дакле за извоз у неподунавске земље тек око три милијона квинтала. Кукуруза су производиле око 97,608.682 квинтала, а потрошиле око 84,600.883 квинтала; остало је дакле за извоз око 13 милијона квинтала. Ражи су произвеле око 96,965.695 квинтала, потрошиле 36,438.927 квинтала, па за извоз у неподунавске земље није остало ни пола милијона квинтала (узет је, за сваку од пет земаља, производ р1! 15 увоз, т1п из извоз). Према томе, велику већину житарица ове земље саме и потроше, тек је код кукуруза вишак за извоз у неподунавске земље нешто већи. Али, узме ли се у обзир, да су разне трговинско-политичке мјере (као и све остале економске мјере са трговинско-политичким посљедицама) у свим подунавским земљама необично смањиле увоз односних производа, да је дакле и конзум био у некима од њих неприродно мањи; а с друге стране, да из истих разлога нису извјесне количине могле изаћи из пољопривредних земаља, тако да је потрошња у њима била стварно мања него се добија претходном калкулацијом, онда је очигледно, да је потрошња уопће у тим земљама мања него што одговара стварним потребама становништва. Кад не би било тих трговинско-политичких запрека, односно кад би оне биле знатно ублажене, циркулација добара била би међу подунавским земљама лакша, па би и потражња била већа. Зависност подунавских земаља у погледу житарица била би, у том случају, знатно мања од осталих неподунавских земаља. O

Са теоретскога гледишта, према мишљењу већине писаца, застој који настаје на тржишту, како је то данас случај, може се ублажити на разне начине; али основни је начин: да се покрене измјена добара, да се створи конјунктура. Не ради се о томе, да се постигну ниже цијене производима, нити да се постигну више цијене; не ради се дакле ни о томе да се проведе дефлација или инфлација, нити да се незапослени под сваку цијену запосле, или обрнуто. Ради се једино о томе, да се читава колеса измјене економских добара (са којом је везана и производња и потрошња) покрену, да се створи конјунктура. Ради се о томе, да се створе увјети под којима би се могли, барем уз продукцијоне трошкове, продати пољопривредни

284