Nova Evropa

рала потражњи: домаћа производња била би заштићена, домаћи потрошачи дошли би до потребних количина, а страни произвађачи уновчили би своје производе. Процес би био углавноме исти као што је прије споменуто, само што би се у први мах онемогућио, а онда постепено допуштао, лагани пад цијена пољопривредних производа. Дизањем куповне способности домаћега становништва расла би потражња, па би се тада могло повећати контингенте, и исто тако постепено повећавати их да полако падају цијене. Исти процес могао би се углавном примјенити и код пољопривредних земаља при увозу индустријских производа: цијене индустријских производа постепено би падале, а домаћа производња ипак би била заштићена и могла просперирати у границама своје ефективне производне способности; тако би потрошачи у тим земљама долазили до јефтинијих индустријских производа, и домаћих и страних, и за исту добијену своту могли би набавити веће количине индустријских производа, а та би количина расла са већим свотама што би их добијали услијед веће потрошње пољопривредних производа. Они би могли опет унапређивати своју производњу, рацијонализовати и даље снижавати производне трошкове, а тиме све више упослити индустрију, која би тако могла већ незапослене упослити и на тај начин опет дизати куповну способност индустријског становништва. Ово би наравно било могуће једино ако би се све остале трговинскополитичке мјере, које данас ограничавају промет, уклониле. А ако би се — уз преференцијалне царине и уговоре о контингентима — приступило још и другим мјерама које имају за посљедицу да створе конјунктуру, напримјер, јефтиним зајмовима у продукцијоне сврхе (градња путева, жељезница, цеста, електричних централа, пољопривредне мелијорације, касације, и т. д.), скретање свјетског промета добара на позитивну цесту ишло би лакше и брже. Јер, како рекосмо, ради се само о стварању конјунктуре, а не о појединачним мјерама.

Без обзира на политичке интересе Великих Сила, чињеница је, да Велике Силе имају и економског интереса од стварања подунавске економске сарадње. Прије свега, будући индустријске извозне земље, оне се боје да би у тој сарадњи напредовале тако фаворизиране чешкословачка и аустријска индустрија, на штету њихове индустрије. 'Али, иако би то у извјесној мјери било неизбјежно, стоји и чињеница, да оне не извозе у подунавске земље оне производе које извозе Чешкословачка и Аустрија, односно да се ови извози тек мало поклапају, јер други су углавном извозни предмети из Њемачке и Италије у подунавске пољопривредне земље него из Чешкословачке и Аустрије. Француска

287