Nova Evropa
Али је требала Црној Гори заштита Русије, па је Књаз Никола пошао у Петроград, гдје га је Александар П очински примио. Свраћао је и у Беч, да се представи Францу Јосифу, јер је Црна Гора била прогутала убијство Књаза Данила, да га је убио један Црногорац, како је била лансирана вијест из Котора.
Тако оснажен, подржава Херцеговачки Устанак, који је дао посла Европској Дипломацији до тројецарског састанка у Берлину.
Књаза Михајла, давно већ убијена, наслиједио је малољетни Књаз Милан. Оно браство Србије и Црне Горе било је прекинуто. Кад се Књаз Милан пунољетан женио, шиљао је писмо Књазу Николи о томе по Генералу Алимпићу, што је најбољи утисак учинило, иако то писмо не спомиње устанак Херцеговине. Пут је био отворен споразуму, да Србија и Црна Гора узму у своје руке ствар Херцеговине...
Црна Гора, по свом преимућству у богоданим бедемима, слави двије велике побједе, на Вучјем Долу и на Фундини прама Албанији; али Србија по својим равницама не може одолети турској сили. Руска Дипломација израдила је шестомјесечно примирје. Али руско јавно мњење захтијева рат. Александар П објави рат Турској у Москви мимо своју дипломацију, иако Русија није била спремна. С помоћу румунске војске руска војска побједоносно дође до на врата Цариграда, који спасава инглеска флота...
Санстефански Уговор мира доноси автономију Босне и Херцеговине. Али Берлински Конгрес је поништава, и даје мандат Аустрији, да уреди те двије српске покрајине... Књаз Никола огорчен иде у Цариград да се поклони Султану Абдул Хамиду, који му дарива један дворац на Босфору, и улаже у једну банку апанаж Књазу Мирку, као будућем Гувернеру Босне и Херцеговине. Турски посланик Февзи-паша на Цетињу остаје доајен дипломатског кора петнаест година. Сва погранична питања Порта рјешава у корист Црне Горе, и трси се да одврати Дрим од Бојане, па да се излијева у море својим коритом, како би пала вода на Скадарском Језеру. Бољи одвоси са Турском нијесу се могли ни замислити.
Али ни Аустрија не остаје скрштених руку, него испод земље ради да обори Абдул Хамида Младотурским Покретом, у исто доба кад је Босну и Херцеговину присвојила... Књаз Никола издаје проглас свом народу против тог међународног злочина, и шиље сердара Јанка Вукотића у Биоград, заборављајући тек прошлу мучну годину. Црна Гора заузимље став који јој налаже оно њено богодано преимућство. 468