Nova Evropa

Котор се евакујише. У Боки се више ради ноћу. него дању. Био је готов гвоздени мост, који се имао простријети преко барака у тјеснацу Св. Недјеље. А Црна Гора набавља из Белгије преко Италије тек пронађени експлозив макарит (седам пута јачи од динамита). Било се израчунало, да се Црна Гора може држати три мјесеца блокирана са свих страна. То ратно стање у Црној Гори трајало је од октобра 1908 до марта сљедеће године. Србија је морала пристати на све захтјеве Аустрије. А Црна Гора морала се обвезати да се барска лука неће никад претворити у ратну луку...

Међутим, иза брда се справљао Балкански Савез, који је чуда починио на изненађење европске дипломације. У Балканском Рату Србија и Црна Гора биле су помијешале своје војске и своје границе. Бугарска је хтјела супремацију на Балкану. Србија са Црном Гором својим оружјем то јој нијесу допустиле. Постигнути успјеси били су велики. Краљ Никола пише Краљу Петру, да их Аустрија неће трпјети. Тако треба да ју дочекају Србија и Црна Гора уједињене. На ту сврху треба да изаберу по два човјека, па што они нађу да учине. Споразум је био постигнут са благословом Цара Николе. Још је само требало, да га Народне Скупштине узаконе. Али Сарајевски Атентат томе стаде на пут.

У Свјетском Рату, Краљ Никола је поступао тако као да је тај споразум био узакоњен. На Цетињу је био генерал Божо Јанковић с Интендантом. Да је био изграђен колски пут Пећ—Андријевица, у коју је сврху Главна Команда послала била у Пећ четири инжињера, а заробљених радника имало је доста, не шћаше бити ни Голготе србијанске војске ни капитулације Црне Горе. Док је Цар Вилхелм са Бугарском тријумфирао на Балкану, Црна Гора са својим богоданим преимућством шћаше бити по други пут Арарат српскоме народу.

И тако је остала сама. Против Ловћена грмјели су с мора и са суха такви топови, да се Цетиње потресало. Изнад Црне Торе лећели су аероплани и спуштали бомбе на Цетиње, Подгорицу, и Никшић. Краљ Никола чује да Кучи и Братоножићи иду на Ловћен, замотао главу саруком па узјахао коња, окружен перјаницима, и по оној поледици хита старац да их поврати. Па настави пут на Ловћен да распусти посљедње његове браниоце...

На Ловћену шћаху изгинути сви Црногорци, па разјарени непријатељ шћаше утријети нејач црногорску. То Краљ Никола није могао допустити, него је тако непријатеља разоружао, па је тек тада оставио Црну Гору и у иностранству умро као сиромах...

То је била стварна капитулација Црне Горе.

Рт. Л. Томановић.

469