Nova Evropa

se dvolični život i lažni odnosi shvataju kao nešto što se samo po sebi razume, on savladjuje najveće teškoće u težnji da kod omladine obrazuje trajnu sposobnost opiranja rdjavim uHticajima ı volju za samostalno organizovanje života,

Menjanje slike koju vaspitač ima o mladeži, i njegov stav prema njoj, uslovljeni su stalnim sistematskim proučavanjem psihologije mladosti, koje obuhvata i poznavanje društvenih i ekonomskih faktor4, Dubljim ispitivanjem se doživljuje vrednost omladine za kulturni razvitak zajednice. Ono je u vezi sa studijom psihologije i etike vaspitača. Tu psihologiju nemoguće je razumeti bez poznavanja funkcije koju vaspitač ima u celini dinamičnog vaspilnog procesa. Nastavnici sa složenim duhovnim životom, etičkom čvrstimom i razumevamjem mladićskog duševnog života vaspitavaju mladež za život u potpunoj čistoti, Problem vodjstva u vaspitanju, to je problem obrazovanja vaspitača stvaralaca koji su za omladinu stvarni predstavnici ideala, i koji formiraju prave radne zajednice. Njihov duhovni život se neprekidno razvija, to je niz unutrašnjih otkrića i samooslobodjenja, i zato pokreću mlade prirode na samovaspitanje, bavljenje živoinim pitanjima, i kulturnu de-

latnost, Slobodan Popović.

Књиге и листови.

Теорија и техника државног удара. (Сигх:о Ма!арагбе: »Рег Згаа вз ге!сћ«, 1932.)

»... Јасно је да ни владе ни катилинарији нису још поставили себи питање, да ли постоји модерна техника државног удара, и каква су њена основна правила... Владе показују потпуно непознавање наједноставнијих принципа уметности освајања и заштите модерне државе. Такво незнање опасно је, и да бих ово доказао навешћу догађаје којима сам био сведок, а донекле у њима и учесник, догађаје из револуцијонарног доба које је почело фебруара 1917 у Русији... .« Овако почиње уводним речима своју веома занимљиву књигу »Државни удар« талијански официр, дипломат и публицист, учесник у фашистичком преврату, Малапарте. Он ту не улази у дубоку анализу историјских чињеница трајног значења, као ни социјално-политичке и културно-психолошке позадине модерних државних удара; за њега је питање државног удара у првом реду техничко питање, и то чак не толико питање политичке технике колико питање технике чисто војне.

472