Nova Evropa

Од државних удара који су се десили пре новијега доба, овај се писац обазире, више пута, на неуспели покушај удара који је извео Катилина (63 пре Христа); а приказује доста подробно, у посебном поглављу, Осамнаести Бримера (»Бонапарте, или први савремени државни удар«), као пример успелог удара. Већ се на овом поглављу јасно запажа чисто техничко схватање проблема од стране нашег аутора; за њега као да је цела ствар била у томе, како ће се понети Злеуез, Г[исјеп Вопарагђфе, те поједини чланови Савета Стараца и Савета Пет Стотина, — да ли ће благовремено стићи поједине наредбе, и томе слично. Уз то пушта с вида унутрашњу размирицу у самом најужем кругу петорице директора (тако пластички и уметнички приказану, например, у Алдановљеву роману »Ђавољи мост«). Друга поглавља говоре о следећим ударима: »Бољшевички државни удар и тактика Троцког«, »Историја једног неуспелог државног удара: Троцки против Сталина«, »1920: Пољско искуство: у Варшави влада ред«, »Кап, или Марс, противу Маркса«, »Примо де Ривера и Пилсудски: дворанин и социјалистички генерал«, »Мусолини и фашистички државни удар«, и напокон: »Диктатор који то неће да је: Хитлер«. Остављамо пострани површно и мало оригинално поглавље о Примо де Ривери и Пилсудском; остала поглавља свакако заслужују озбиљнију пажњу, иако углавном сматрамо социјолошку концепцију Малапарта као једнострану.

Анализу бољшевичког државног удара почиње Малапарте опште познатом констатацијом, да је Љењин био стратег Револуције, док је Троцки био тактичар Октобарског Преврата; он као да нема ни много интереса ни много признања и разумевања за Љењинову стратегију, па чак једном и тврди, да је Љењин могао остати у Швајцарској а да би државни удар Троцког ипак био успео! »Без обзира на опште стање Русије године 1917 не може се разумети стратегија Љењина; док, напротив, тактика Троцког није везана за опште услове земље, — њена примена не зависи од прилика које су биле неопходне за успех Љењинове стратегије.. « Зато за њега »стратегија Љењинова не представља непосредне опасности за европске владе, док актуелна и стална опасност за њих лежи у Троцкијевој тактици«. И сам Троцки тврди, да комунисти не умеју да искористе како треба ону поуку коју даје Октобар 1917; а та поука не спада у стратегију револуције већ у тактику устанка. Према такову схватању, за Малапарта, који се донекле ослања на Троцког, није ни потребно приказивати опште стање Русије; чак и стање самог Петрограда скицирано је са неколико вишемање шаблонских фраза, које су додуше тачне али које ни издалека не дају потпуну слику ондашњег Петрограда. Да-

473