Nova Evropa

како, гомиле беспослених војника петроградског гарнизона, или дезертера који грицкају семенке и лешкаре по скверовима, или продају којекакве ситнице, те масе свакојаког света које дискутују на импровизованим митинзима, — све то, толико пута спомињано и испричано, карактеристично је додуше за револуцијонарни Петроград; али слика остаје штура, ако се не подвуче и не истакне гомилање револуцијонарних енергија, црвени пожар страсти, и чињеница социјалне мржње. Малапарте пажљиво проучава, како је Троцки — уз помоћ Антонова-Авсејенка (сада совјетски посланик у Прагу) — припремао своје јуришне јединице, како су се оне вешто вежбале по улицама и трговима Петрограда на очиглед свих а ипак чудним стицајем прилика ни од кога незапажене; како појединци и мале групе чланова тих јуришних одреда провирују тајно у поједина надлештва и у важније техничке установе (например, у телефонску и електричну централу, у водовод, итд.), и томе слично. Малапарте, даље, рачуна да је свега тих радника и морнара, одређених за извршење државног удара, било на хиљаду људи! Немамо при руци детаљних приказа самих догађаја, али држимо да је бројна снага бољшевичких јуришвих одреда била ипак много већа. Малапарте даље истиче, да Керенски нипошто није био слаб организатор, већ да је мобилисао знатне полицајне снаге, и да је запосео важне стратегијске тачке и удесио одбрану Зимске Палаче (седиште Привремене Владе), Генералштаба, централне егзекутиве совјета и министарстава; али је притом пропустио да организује и ваљану одбрану најважнијих техничких објеката, од којих зависи живот престонице. »Троцки« примећује Малапарте — »који је открио ове грешке Керенског, одлучио је да нападне техничке органе Државе и Града. За њега је проблем устанка био само проблем техничког реда. За освојење савремене државе, према Троцком, требају јуришни одреди и техничари: групе наоружаних људи којима заповедају инжинири; и док је Троцки рацијонално организовао државни удар, Главни Одбор бољшевика припремао је пролетерску револуцију .. .« Све је то апет тачно, али је ли и довољно за објашњење тока и резултата догађаја» Нема сумње, да је заузимање техничке апаратуре престонице и животног центра једне државе (као што су телеграфска централа и радиостаница) од изванредног значаја за ствар, и да је за извођење такова потхвата потребан одличан и одлучан заповедник-тактичар, те одан му штаб, и пожртвовне, извежбане, и у методе и терен акције добро упућене јуришне трупе. Али је исто тако потребно за успех, да друга страна буде у расулу, да њена воља буде више-мање паралисана, да њени људи врше свој

474