Nova Evropa

посао лоше и невољно; и баш Малапарте даје једну драгоцену цртицу, која очигледно доказује колико је његова конструкција једнострана: ради се о одбрани Електричне Централе у Петрограду; поред тога што нису биле предузете никакве праве мере за њену одбрану, још су пустили унутра групу Троцкијевих људи као тобожње браниоце! И никоме није пало на памет да се у штабу владине одбране тачно обавесте, ко су ти људи и да ли их је заиста послао тај штаб! Уз такве мере »одбране«, није нимало непојмљиво, зашто је Троцкијев државни удар тако лако успео: њему је помогла тотална збуњеност Владе и њених органа, њена непопуларност, а поготово потпун недостатак ефективних снага на њеној страни, као и колосални напон револуцијонарног расположења маса које су биле позадина, средина, и извор енергије јуришних одреда. Али, завршујући анализу до краја, да допустимо за тренутак, да није била важна стратегија Љењина, и да нису играле значајне улоге ондашње опште прилике у Русији, — Троцки је ипак вештим техничким маневрисањем изненадио Привремену Владу, похапсио њене чланове, и заузео важна надлештва и техничке установе. Да су у земљи чврсто управљали органи Привремене Владе, који су располагали трупама и толико савршеним техничким центром као што је Врховна Команда, престоница би била опкољена владиним трупама, а јуришне трупе уништене или заробљене, те коловође државног удара похватане и стрељане, ако не би успели да благовремено умакну. На оваку је ситуацију и рачунао Керенски када је на своме аутомобилу јурио незапажен и неузнемириван из Петрограда (посред чувених Троцкијевих јуришних трупа!) према фронту, измакавши из престонице и стигавши куд треба, те скупивши извесне количине снага, које нису биле малене, да их поведе према Петрограду. Он је, као што. знамо, био приморан да напусти целу акцију, крај свег лепог почетка, и да преобучен бежи пешке из дворца у Гачини, напуштен од свију (сем неколико безначајних људи). О целој овој авантури дао је сам Керенски исцрпан и литерарно веома леп приказ, у својим успоменама (види приказ у »Новој Европи« ХХИТ, 386). И Керенски говори поглавито о техничким грешкама својим и својих сарадника (више, дабогме, о туђим него о својим); међутим, као што смо више пута већ имали прилике да кажемо, ситуација је била зрела за бољшевизам, и зато је у првом реду успео, и трајно се одржао у својим последицама и резултатима, државни удар Троцкога. У узрочном ланцу епохалних догађаја Године Седамнаесте, ево како су се ствари развијале: расуло Царске Русије; слаба и пуна противречности политика Привремене Владе; стихијска револуцијонарност

475