Nova Evropa

зиције да може бити храбар, ако у њему унутарње развијени осећаји нису формирани на штету осећаја храбрости. Јер човек јаке снаге има у себи унутарњег самоуверења: да је, као јачи, сигурнији у своју победу над слабијим; а то самоуверење иде у прилог умањења или негирања осећаја страха, који је највиши чинилац при регулисавању осећаја храбрости. Џин је увек био јачи од кепеца, јер као јачи и снажнији имао је самопоуздање у своју снагу, што му је давало моралне подршке да у њему нестане осећаја страха. Несумњив је факат, да је — од времена када су се борбе водиле само хладним оружјем — главни фактор физичке надмоћности био у физичкој снази, и да су, снажни, здрави, и јаки људи били главни јунаци и главни хероји.

Однос између физичке снаге, као извора храбрости, поремећен је, у извесној мери, од времена када су се борбе почеле водити ватреним оружјем и другим средствима која дејствују са већих даљина. Од тога времена, физички фактор победе уступа место другом фактору: морално-психичком фактору. (Израз »морални фактор« узет је према воОјничкој терминологији.) Тај морални фактор постаје главним чиниоцем победе. Извор за храброст преноси се са физичке снаге на душевну снагу. У савременим борбама — при дејству ватреним оружјем и другим техничким средствима која наносе губитке и смрт са великих даљина, са тачака и места која се често пута и не виде, па према томе се и не зна тачно одакле нам прети непосредна опасност, — осећај и сазнање физичке снаге, и самоувереност у њу, губе у великој мери свој значај: јер и физички јак човек стоји пред опасношћу у истом положају као и онај који је физички слаб. Та неизвесност од непознате и невидљиве опасности више делује на нерве него на снагу; зато ће сада бити храбрији —- мањег подложан страху — онај који може више својим нервима да издржи; а одржавање нерава у равнотежи — да се тако изразимо — више зависи од психичке него ли од физичке снаге човека. Мако, уопште, и сада важи позната стара латинска изрека: »Мепз запа, 1п согроге запо«, што би требало да значи, да човек јаке снаге и здравља треба и психички, нервно, да буде јачи од онога који је физички слабији, то није више правило нити аксијом за ратне прилике; данас, у савременим ратовима, кепец може бити јачи од џина, ако је у њему јача морална снага којом регулише унутарње осећаје за угушивање страха. Ипак, у сваком случају, остаје као правило и сада: да су понајчешће физичка снага и добро здравље извором за развијање осећаја храбрости.

Осећај дужности јесте свакако један од најважнијих чинилаца за развијање осећаја храбрости, и то свесне храбрости, код појединаца и код војсака као целине.

164