Nova Evropa

Положај човека, у данашњем друштву, битно је другојачији од онога ранијих времена. Садања највиша организација у удруживању људи изражена је у постојању Државе. Та заједница намеће човеку, поред права која има у њој, још и извесне обавезе-дужности, па било да их појединац радо прима или да се не слаже са њима. Или, другојачије изражено: садањи положај човека у друштву не носи са собом потпуне одлике индивидуалнога живота; живот је постао, више-мање, колективистички, и појединци имају много да жртвују од свога личнога за љубав заједнице. А та заједница намеће, дакле, обавезе и дужности, које проистичу из таквих услова за живот. И уколико је човек свеснији свога садањег положаја у друштву, утолико ће у њему бити јаче развијен осећај дужности, а несамо његових права.

Остављајући настрану професијонални позив војника (официра), којима је искључив позив рад на спремању рата, и рад — заједно са студијама — о вођењу и управљању у рату, у вези са борбама, остали војници, учесници у рату, без обзира на њихову функцију у тој организацији која се зове војска, борећи се испуњавају једну од својих дужности према целини, држави, и народу. У организацији установе која се зове војска (под појмом »војска« подразумевамо по: јам у ширем смислу те речи, т. ј. ратну војску), за огромну већину учесника у рату мањи је део права која они имају него ли дужности које им радња рата намеће. Главно и битно испуњење дужности које се тражи од учесника у рату, од бораца, то је: да се до крајњих граница заложе у борби; да, када је то потребно — а у рату је то скоро увек потребно —, и када је то неизбежно, борац треба да жртвује све, па и оно што је човеку, по самој природи најдраже и најпрече, — да жртвује и свој живот. Према томе, уколико је код војника-борца, као држављанина, јаче развијен осећај дужности, утолико ће он свесније и боље вршити своје обавезе које се у рату истичу, нарочито у борбама као главним ратним радњама, иако је свестан опасности којој се излаже. Када се та свест о дужности развије до највеће мере у човеку, она гони човека да одговара својој обавези, па ма она доводила у питање и опстанак његова живота.

Ако се, у једном друштву, оно што се зове »вршити са» весно дужност« развије до највеће мере, и ако то постане као принцип у друштву читавога народа, то ће имати великог утицаја на појединце, чланове друштва, и упућиваће их на испуњење датога посла. У рату, за победу, најбитнија је ствар: да сваки учесник, борац, у првом реду испуни и изврши дати му посао, — да изврши своју дужност. Позивање на дужност, то је понајчешћи апел који се борцима упућује у току рата: »Наша дужност изискује највеће жртве од нас«;

165