Nova Evropa

vina došao iz srca mladih: »Sarajevski zločin«, kaže Drije La Rošel, »označuje prave krivce. Srbi su učinili ono što su hteli Poljaci, Česi, Rumuni, i iza njih Rusi: udariti na smrt stara carstva, koja su ih držala okovanima ... XIX stoleće bilo je stoleće GermanA4, — XX stoleće pripada Slovenima«.

U ovakom sticaju problem4, gde se nasuprot bloku starih domovina izdižu nove domovine, na čelu sa Rusijom, Drije La Rošel vidi, kako Evropa ima da bude ugrožena neravnotežom. koja se pojavljuje u borbi izmedju тадоспејоб пастопантта mladih i mladog iniernacijonalizma starih domovina. On zato tvrdi, da je potrebno »oboriti sve stare domovine«, — ali sprečiti i mlade narode da se formiraju u stare domovine, da ne bi pokušali obnoviti stare nacijonalizme, jer baš taj momenat sprečava Evropu da se razvije u Evropu kao celmu ı da postane sintezom starih i mladih, u celmu Која bi jedina mogla da spase savremenu civilizaciju: »Francuska je na ivici propasti«, kaže autor značajne »Ženeve il; Moskve«; »ono što umire u Francuskoj, to je stara evropska civilizacija . . . Pustite neka umre Francuska, da bi ponovo oživela... Pustite neka umru i izumru sve stare domovine. Stara Evropa ne treba ni da se uplaši ni da se uzbudi pred ovim obnovljenim izvorom Uuznemirenja koji predstavlja za nju Nova Evropa... Сеобганја nalaže ovu novu formaciju domovin4, a istorija ne čini drugo пебо фитас: беобтанји,«

Drije La Rošel je razdelio Evropu, od zapada prema istoku, u iri dela: u prvome delu on vidi stare domovine zapadnog kruga; u drugome, stare domovine središta; u trećem, mlade domovine istočnog kruga. Ti krugovi imaju da se postepeno spoje i pretope u jedan jedini ı jedinstveni krug Evrope, koja će, konačno i u definitivnoj formi, — »da obračuna sa domovinama što je kidaju« i lome, te koje Joj preče da postane pravom domovinom demokracija, — »Evropa nema više da bira: i suviše stara i komplikovana, ona ne može više da se obnovi osim u miru«. Ali, pre toga, Evropa treba da se preporodi iz sebe same, kroz svoju unutarnjost, kroz novu opštu palinšenezu, o kojoj govori Žilijen Be nda na stranama svojeB »Govora Evropljanima«.

*

Koliko je teško da se stvori nova Evropa, da postane jedinstvenom zajednicom, iz svih suprotnosti kroz koje ona danas prolazi, pokazuje jasno najnovija rasprava Žilijena Bende, 106. пајштеје ианијеб, najbestrasnijeg, i najčišćeg evropskog заугетепоба mozSsa, koji je izbacila na površinu sadašnja evropska kriza, U svome »Govoru Evropskoj Nacijić (J. Benda, »Discours & la Nation Europćenne«, Gallimard, 1933), postavljajući se na sasvim suprotno stanovište od onoga Fihtea

404