Nova Evropa
личностима. А тада наједном, читајући даље, дознајемо, да су похлепа маџарских поседника, српска трговина свињама, и други економски фактори, играли важну улогу у балканским свађама. Например:
Тарифски рат између две земље (1906) био је тако жесток да за више година готово ништа није увезено из Србије у Аустрију. Будући да је свињско месо било главним извозним производом Србије, назвали су овај спор „свињским ратом". Србија није имала излаза на море, тешко је било наћи нова тржишта, тако да је аустријска акција значила пропаст за сељаке који творе већину становништва Србије, Повика народа на Аустрију била је велика.
Недовољно разумевање економског империјализма и економског детерминизма довело је професора Свена до тога да је потпуно превидео важност Руске Револуције.
Углавном, он је ипак дао вредно дело тиме што је јасно и интелигентно резимовао дипломатску историју предратног доба. Да је тај перијод боље обрадио и с економског гледишта, био би створио ремекдело од трајне вредности у историјографији.
*
Њујоршко издавачко друштво Мебтам-Е4Ш објавило је недавно огромну књигу од 922 стране (цена 4 долара) из пера америчког историчара професора Шумана (Е, 5сћитап), под насловом »Међународна политика: увод у систем западних држава«.
Ова књига је корисна компилација, необично широка по концепцији, која садржи много мудре и здраве критике. У почетку писац приказује ступање држава у историју и њихово развијање, затим укратко излаже начела међународног права и практичне методе међународног опхођења, те продужује с расправљањем тема као што су нацијонализам, патријотизам, империјализам, спољна политика Великих Сила, »економска дилема« светског друштва, управљање нижим расама, рат, мир, разоружање, и Друштво Народа.
(0 неким од поменутих тема, нарочито о организацији царства и мандатском систему, писац је сакупио богат материјал који се ретко кад налази у једној књизи, док је за све теме дао савршен историјски и статистички преглед, те одличан приказ спорних питања. По обиму и садржају, ова књига је досад далеко најтемељитији и најисцрпнији приказ о предмету. Тако о њој мисли и »Мем York Times«:
Кад се ради о оцени ситуација и програма, професор Шуман нема илузија. Он набраја зла која произилазе из претераног нацијонализма, али и поред тога налази да је нацијонализам добро утврђен. Постојећи систем заштите мањина је „парцијалан, непотнун, и само донекле ефи-
| ј ј j јотизам" касан“, Двојбено је да ли може постојати „пацифистички патриј 5
422