Nova Evropa

А сад, да запитамо Г. Милана Богдановића: да ли он познаје ону средину и оне људе што их описује, у својим приповеткама, Динко Шимуновић, и да ли је сигуран да је он (Богдановић) ушао у њихову психологију, кад с толиким поуздањем тврди да припадају једном ранијем времену Противно овим његовим тврдњама, ми га желимо обавестити, да средина и људи што их описује Динко Шимуновић у својим приповеткама постоје још и данас — баш онако како их он описује; према томе, то мо же бити и јест литература овога времена, маколико то можда изгледало невероватно и »нереално« Г. Богдановићу. Јер, допустиће Г. Богдановић: није оно »реално« што он таквим сматра и прогласи, него ако се не варамо — оно што јест и што постоји, и што се на сто начина објективно манифестира и даје установити као савремена стварност; а да Далматинска Загора и људи у њој још и данас изгледају онако како их описује Динко Шимуновић, то ће потврдити сваки далматински Загорац, и сваки од нас ко је био тамо и из близа упознао ону средину и оне људе. Можда ће се Г. Богдановић изненадити кад чује да у Далматинској Загори живи још увек »добро остварена атмосфера народне песме и традиције«, па да је — например — само тако и било могуће чути из уста Ивана Мештровића свежу и оригиналну »Хасанагиницу«, коју су фолклористи и учењаци (почевши од Вука Караџића) кроз стоипедесет година узаман тражили. Уопште, село и шира породица Ивана Мештровића живи у причама Динка Шимуновића, као уосталом и све остало Далматинско Загорје; то није »са романтичарским ефектима срачунато«, него је снимљено с природе. ИМ зато је погрешно рећи, да је Шимуновић »бежао од реалнога, чисто би се могло рећи ужасавао се од стварности, од које је и желео да се склони и заштити у омами традиције и легенде«. А друга је ствар, што савремена стварност у Далматинском Загорју не изгледа онако и није иста као данашња стварност у Београду или у Загребу, и што је Милан Богдановић на други начин доживљава и проживљава него Динко Шимуновић.

Што хоћемо дакле да кажемо, и противу чега се бунимо у чланку Г. Милана Богдановића2 — Хоћемо једном књижевном критичару да замеримо што оперише нетачним фактима, односно кривом књижевном терминологијом. На једној страни: зна се, и лако је сазнати, каква је данас Далматинска Загора и какви су људи у њој; па се лако даде установити, да је Динко Шимуновић у својим приповеткама верно описао тај свој ближи завичај, са свом његовом средином и свим његовим људима. На другој страни: зна се што се назива у књижевности »романтиком«, и ко су »роман-

433