Nova Evropa

На Смодлакину »Трагикомедију« одвратио је Др. Тресић-Павичић подужим чланком: »Нова каријера Дра. ЈозеВеликога« (у »Јадранском Дневнику« од 16. марта), задржавајући се на појединим епизодама које је Др. Смодлака као комедиограф на свој начин приказао, те које сад Др. Тресић илуструје од своје стране. Све је то обилна грађа која чека политичког историчара, који ће имати незахвални задатак да расплете трагикомедију личних односа наших »вођа« и »првака« пре него што седне да описује покрете и догађаје у којима су они учествовали за добро народа.

Још теже него из полемичких и трагикомичних написа Др. Смодлаке даће се излучити и проверити историјски, Т. ј. стварни, подаци из онога што он данас озбиљно пише о »постанку, току, и свршетку« оне »живе борбе која је усталасала цијелу Далмацију« почетком овога столећа, о идеалном покрету којему је он био на челу. Не осећамо се ни позванима ни спремнима да у то дубље улазимо; али већ као обични читаоци и гледаоци са стране, јасно нам је да у овом случају присуствујемо јединственоме спектаклу кадије који у исти мах и тужи и суди, историчара који је себе поставио главним јунаком, полазном и средишном тачком својих прича и својих подвига, за које се позива на сведочанство мртвих сарадника, док живе — и то баш оне који су му били најближи, и за које сам признаје да су с њиме водили покрет, — одбацује и назива гробарима покрета. Али, мртва уста не говоре, а живи се не дају тако лако покопати, ни ућуткати, па су се — поред Дра. Тартаље — огласила досад још два покретача, да са финансијске и са социјалне стране утврде веродостојност и идеалност свога »вође« и његових фантастичних података. Под насловом »Штедионица једног идеалног покрета« одговорио је Дру. Смодлаки прво (у »Јадранском Дневнику« од 23. марта) Јаков Чулић, познати сплитски трговац и родољуб, на »неколико ружних неистина« које се односе на њега као на главног финансијера покрета; он је наводима из записника и пословних књига показао, »како Др. Смодлака не бира средства када се бори проти својим бившим друговима, који су му само добра учинили«. Набрзо затим јавио се (у »Јадранском Дневнику« од 6. и 13. априла) с »успоменама једног пучанина«иАнтерРужић, један од најагилнијих чланова предратне Хрватске Демократске Странке у Далмацији, и кум Дра. Смодлаке, у жељи да исправи »хотимично искривљавање чињеница и догађаја« у приказу Дра. Смодлаке. »Поштујем« — каже А. Ружић — »Др. Смодлаку ништа мање од Др. Тартаље, а обојицу сам упознао у овом покрету. У овом покрету оба су као вође играли главну улогу, јер по

212