Nova Evropa

вамо задовољштину, да чак Лазица Марковић (недавно, у Сплиту) »признаје погрешку« коју су од године 1920 наовамо чинили радикали тиме што су »мајоризирали Хрвате«! И обећава, у име радикала, да ће сад »ту идеју« напустити. Само, данас овоме »рибару са Дунава« (види »Јадрански Дневник« од 13. јула) не верују више ни »мајстори с мора«,а камо ли његови ужи земљаци; али, зар није карактеристично за радикалски менталитет, о коме је реч, да Г. Аца Станојевић и Главни Одбор, као свог »специјалног и ауторитативног тумача политике која је у стварању« (види београдску »Политику« од 8. јула, стр. 2) шаље по земљи, у Босну и на Приморје, баш главом и персоном Др. Лазицу Марковића, још увек свога генералног секретара, чије су нам секвестарске и друге афере пред скупштинском анкетом још у сећању, а које тако живо потсећају на Којићеве липицанере и нашичке милијоне!...

Под оваким околностима, и с оваким изгледима, још нам се увек најпозитивнијим чини, и у овој данашњој политичкој ситуацији — након избора и пада Јефтићеве Владе — успех који је извојевала ванпарламентарна опозиција удруживши хрватске и српске сељачке и демократске странке, те добивши онако сјајну потврду и признање за овај чин од народних маса приликом избора, широм целе отаџбине. Нажалост, ни ту наша радост није непомућена, јер — иако, у овом случају, имамо пуну веру у вође (Љубу Давидовића и Дра. Мачека) —, не видимо да се израђује програм на котему ће се опозиција сложити у ономе што хоће, т. |. у ономе што је позитивно, док је данас сложна само у ономе што неће. Можда смо ми необавештени; али је боље, држимо, да кажемо и једну више, него да пропустимо да скренемо пажњу вођама уједињене опозиције, да од њихове слоге и од њихова заједничког рада зависи данас — по нашем дубоком уверењу — несамо смиривање духова и сређивање прилика него и спас ове земље. На њиховим плећима лежи велика одговорност.

Него, да се вратимо нашој новој Влади. Не желимо да будемо неправедни ни према Г. Дру. Стојадиновићу, иако га сматрамо радикалом. Можда је он — у енглеској школи научио радити и другим методима; а вероватно је, да га је искуство последњих година поучило да треба, напустивши »идеју« мајоризације Хрвата, доиста провести етапну децентрализацију земље, па ма ова била — према стилизацији »ауторитативног тумача« Радикалског Главног Одбора — и такова »каква не постоји нити у федеративним државама«. Само кад не бисмо стално гледали, на његовој десној страни, Дра. Корошца — са крстом у руци, а на левој Г. Спаха — са фесом на глави!... Овако, највише у што мо-

221