Nova Evropa

Лојоле, Дон Кихота, и Ивана од Крижа.) Међутим, одговорност интелектуалаца за трагедију Шпаније исто је тако велика као и одговорност осталих европских интелектуалаца за трагедију Европе овога столећа. Они су својом хаотичном парадоксалношћу дубоки кривци целог духовног померања Европе, за којим је нужно следило и политичко померање. Када је марта месеца 1914 (у позоришту »Комедија«) Хосе Ортега и Гасе, у своме говору о новој Шпанији, изјављивао: »Ја полазим са тачке гледишта која је песимистичка као суд прошлости, али која је оптимистичкија с обзиром на будућност: стара Шпанија, са својим државницима, са својим претеривањима и навикама, умире«, — он је то говорио у име свих шпанских интелектуалаца, који су — напоредо с Унамуном — сањали и тражили нову Шпанију. Та се Шпанија, стварно, и родила; али је она још увек за неколико депенија далеко од тога да се организује. Искушења Шпанаца, у тежњи да постану модеран демократски народ у пуном иу дубоком смислу те речи, теку напоредо са тежњама Талијана, и још многих других народа на југо-истоку Европе, који су заостали за етичким и политичким развојем великих западних држава, у првом реду Велике Британије и Француске. Већ од сто година наовамо живе они у сталном трзању и превирању, од којих се ово садашње причињава свакако понајкрвавијим. Од онога тренутка када су утицаји западних моралних и политичких обнова и препорода прешли Апенине и Пиринеје, немир и сумња ушли су у те крајеве, у којима је још до пре неколико деценија владала атмосфера средњевековног протуреформизма. Агонија Унамуна — онако како се она огледа у свакоме његову крику Шпанца и Хришћанина — најизразитије је сведочанство ове Шпаније Протуреформације, у чију је унутрашњост улегао бакцил рацијоналистичког и револуцијонарног Запада.

") Недавно је одржана у Саламанки велика прослава побуњеника. Представник генерала Франка, генерал Миљан Астрај (оснивач „терција“ и „бандере", колонијалних чета из Марока), који је у Мароку изгубио једно око и једну руку, одржао је на староме свеучилишту велик говор, у којем је свом жестином напао Баске и Каталонце, који се, како је познато, боре на страни легалне владе. Генерал је завршио свој говор овим речима: „Не сме у Шпанији остати у животу ниједан једини Каталонац, ниједан једини Баск; треба их све одстранити, за већу славу једне једине Шпаније, империјалне и „аггађа Езрапа“. Пред целим збором устао је тада Унамуно и овако је одговорио Генералу: „Генерале, ако тражите да Шпанија остане без и једног Каталонца и без и једног Баска, онда ћемо остати са једном Шпанијом осакаћеном, без једне руке и без једног ока, као што сте Ви, Генерале (ешегћо у тапсо, ћорав и сакат)". Победоносни Генерал остао је, наравно, запањен; а Унамуно је поново одстрањен са свеучилишта,

392

пи