Nova iskra

СТРАНА 326.

НОВА ИСКРА

11.

„Д а зборимо кано пријатељи, „Д а живимо како доликује." П а ућоше у беле дворове, Милош оде својој верној љуби, Д а је теши и да је милује.

А МиЛИЦА СЕТНА, невесела, Од јада је заболела глава, све СЕ боји : ово на зло слути! СвЕ се боји : добро бити неб.е !

Ал' се В уче беше зарекао, З арекло, Б огом затекао, Д а се хоћ.е осветит ' Милошу ; Што рекао, то је учинио : ЗнАНО ВАМ ЈЕ ИМЕ Б рАНКОВИЋА.

ШТА ЈЖ ВАСИОНА? ЈЕДНА АСТРОНСМСКА СКИЦА од ЈТроф. Ј. јУГихаилобића Питање о томе, шта је васиона. старо је толико исто колико и сам род човечански. Требало је да прође 60 векова астрономских посматрања, па да мисаони човек до|е једном тек до појма о облику, величини и природи васионе, у којој он плива као једна најсићушнија капљица у безграничном океану. Данас нам је свакако врло лако рећи, да се Земља окреће око своје осе као нека чигра за дан и ноћ и око Сунца за једну годину, макар да нам привидне појаве на први поглед казују да се то збива обратно. Али ваља знати, да је то резултат великих борби између првобитних појмова, који се заснивали на привидним посматрањима и између научних истина које су самим фактима утврђене. Нас би сувише далеко одвбло у овој прилици кад би износили како је текла сама та борба, те с тога се у то нећемо ни упуштати, макар да је она и веома занимљива и веома поучна. У место свега тога, довољно је рећи само толико, да је данас без поговора утврђено: да је наша Земља планета, која прати Сунце и то не> највећа; да је Сунце грдна, усијана лопта, која даје светлост,, топлоту и живот на површинама 8 главних иланета .и преко двадесет њихових пратилаца, које су све скупа према њему веома мале; осим тога, Сунце одржава више од .430 планет.ица и комета и сва та пратња Сунчева чини једну провинцију, потпуно одређену у царству васионе. Ту ировинцију астрономи називају Сунчани систем. Пратећи астрономске радове, ми проширујемо и своје појмове, стварамо себи идеје о даљинама коЈе нас раздвајају од звезда. Истим путем сазнајемо, макар и са врло великим тешкоћама, да су те даљине несравњено веће од оних даљина које раздвајају планете од Сунца. Па колике су те звездане даљине ? Оне су толико огромне 1 , да нас и највеће наше, земаљске мере издају при исказивању тих даљина. Тешко би нам било изговорити број километара, који би представљао даљину најближе нам звезде. За то се овим, нашим, обичним мерама и не служе астрономи. Мера је њихова на први поглед врло чудновата назива се година светлости .... али постаје врло обична кад је читалац схвати. Светлости треба 8 минута да дође до нас са Сунца, а неколико сати да прође цео Сунчев систем. Нзој треба 4 године, да пређе простор који нас раздваја од најближе нам звезде, а то је а-Сеп1;аигј, То се астрономски каже: „че^ Тири године светлости". Већина звезда удаљене су за

још већу даљину, а велики телескопи откривају нам и такве звезде, чија је даљина тако огромна, да њиховој светлости треба и више хиљада година, па да је пређу! Читаоцима је без сумње познато, да светлост за једну секунду времена прође простор од 300.000 километара дужине, а то је таква брзина, да Земљу више од 7 пута може светлост унаоколо обићи за то време. У коликој ли се грдној бескрајности појављује васиона, кад се само помисли на број секунада, које протече за јеДно.. . хиљаду година! Ну има једна интересантна ствар, која нас још већма изненађује. Ван граница Сунчаног система, светл.ост нашега Сунца иде за још нешто мање од 20 сати, а већ на границама те васионске провинције Сунчево зрачење једва износн један хиљадити део оне. јачине, коју даје Земљи. Ако би се Сунце, чија нам светлост засењује и сажиже очи, пренело на даљину најближих звезда, оно.би нам изгледало у облику мале звездице II величине, те би му зраке сасвим слободно могли гдедати, и управо само по светлосним зрацима његовим моглИ би га и смотрити на небесном сво.ду, јер би му величина оила сасвим неприметна. С друге пак стране, поуздано знамо, да је звезда а-Сеп1аиг1 бар два пута сјајнија од Сунца и да је најсјајнија звезда на небу — Сиријус, 200 пута већа или сјајнија него ли наша звезда која нас греје, осветљава и одржава. Средства за откривање природе небесних светлила и васионе усавршавају се све већма. И у колико се даље у томе успева, у толико ће нам идеја о саставу васионе бивати све чистија и јаснија. Па већ и сада, ма и непотпуно наше знање о звезданим даљинама, доводи нас ипак до врло интересантних закључака: 1. Звезде су сунца, исто и још много више сјајнија од нашега. Сунде је дакле звезда. 2. У целокупности својој васиона је тамна и хладна и само се у непосредној близини звезданих центара може развијати и одржавати живот, као што га видимо на Земљи. * * * Сада се можемо са две три речи осврнути на масу Сунчеву, пошто смо се мало задржали на зрачењу његову, Тек ћемо овде видети, колико је његова улога од незнатне вредности кад се узме у роју од безбројних, других сунаца. Маса је Сунчева огромна за наше схватање , јер представ.ља две милијарде милијарда милијона тона! Од Земљине масе већа је преко 324 хиљаде пута, а чини лопту, која је више од I милијона 280 хиљада пута више од Земље. Тежа је на површини Сунчевој 27 пута јача него ли на површини Земљиној. Један земаљски човек тамо би био тежак просечно по 1500 и 2000 килограма. Тамо