Nova iskra

- 348 -

је стала иа своје ноге, чврсто сТаАа, и весело вам ређа кичидом све оио што је око вас и у вами. Ја не намеравам бавити се ни овде, иити на другим местима, подуже код појединих слике, али морам вам истаћи бар две-три ствари из Јип§1)ипс1-а. Тако, мени се, на пр. особито допада један портре од Н. Напасгек-а (можда и за то, што ми се чини да „модел" познајем): једна љупка, црњомањаста цура, изврсних очију, облог лица, красних, малених уста. Она је сва у црноме оделу, под великим, модерним црним шеширом и у белим рухавицама. Сећам се да ме је са своје лепоте особито привукао био недавно портре једне Парижанке. Такав је био и овде случај. Али, није лепота лица, већ лепота израде: тако меко, тако нежно, тако фино и благо ниансирање. — (Жо ВагШ је изложио зимску величанственост: „Зимско Сунце". Високо и стрмо се уздиже крш неке планине, нигде дрвета, нигде ичега, што живот одаје. Дебели снег је све покрио, и само где-где видите голу литицу. Она јасна скоро, блистава белина каже вам да је зимски дан, сунцем озарен. — Рг. Маисћ: „Вече". Смркло се. У врту, на клупи, двоје усамљених — а то они и воле! — и шта би друго него се љубе! Сликар је ванредно лепо представио вече без месечине; тешко га је описати — оно се види у природи и на верној слици. Из колекције „УГеппепбЈа" не намеравам вам ниједне слике ближе описивати: све оне имају чисто локадни значај, јер су све скроз бечке ствари. То су радови знаменитих бечких сликара: довољно ће бити да вам иснишем само 3—4 имена: ИрГсћ, Ре1п)уЉ (Р. Е. — један бечкп Србин), Пвсћег Р. Н., Оаике и др. Паја ЈовановиЛ изложио је четири портрета. Они сви особито падају у очи, особито онај једнога господина у ловачкоме оделу (сва четири иортрета су мушкога рода). Није ни нотребно истицати вредност њихову, довољно је рећи да их је радио он — Паја Јованбвић. То исто вели о њима и стручна критика. — Још имају три слике Пајине: у збирци оригиналних радова за дело „Аустро-угарска Монархија у слици и речи:" — „Босанци и Херцеговци", „Крвна бсвета у Херцеговини (суд)" и „Низања дувана у Херцеговини". „Крвна Освета" већ је, чини ми се, у нас негде изашла Ванредно је лепа збирка портрета нок. берлинскога сликара проФ. Мах Копег-а. Он је био изврсан портретиста, и смрт га је доста рано уграбила. Од 54 изложена рада (које готових, које скица), 53 су његовом изразитом кичицом израђени; његов портре израдила је веома фино жена покојнога сликара. У збирци Нешепшт-ове Галерије има веома ваљаних радова. Кад знате да су тамо, међу осталима, и мајстори Рјоташ 8е§ап1тЈ, Е. V. ћ/епћасћ, Р. 8Шск Р. у. Ве1'г姧ег, онда вам неће бнги тешко веровати|ми на реч: да су то, збиља, и веома лепи радови. Чувени портретисти Репђасћ има овде три портрета: Бизмарк, једна Американка и Сахарет, — ова бајна лепојка, позната са бина свију бољих вариете-позоришта. Изван ове збирке, изложио је Реп1)асћ и још један портре: минхенске глумице дворског нозоришта Е. ВегпсИ, као „Ифигенија". И без каталога па знате одмах да је то Денбахов рад: његове карактеристичне, изразите боје, са мрком позадином. II:! праве јесење изложбе слика имао бих тек сад рећи коју реч. Али, мепи је немогућно бити опширнији. Јер, верујте, није то ласно писати извештаје за људе, који немају прилике и својим очима све то гледати. Па, онда, опис слике губи, на тај начин, много и од својег еФекта. Слику ваља видети и дивити јој се, ако је за дивљење, а не описивати је! Осем тога, у оваким случајевима преоблађује и сувише чисто субјективни моменат: ја вам помињем оно, што се мени допада Од многих слика, које су ми се донале, да вам поменем само ове: Ј. Кор1' (Беч): Рековалесценткиња. Један случај из одмаклог стадиума оздрављења. Са заваљеном главом на јастучету од наслона на столици, у доста сиромаганој соби, седи једна оздрављеница и гледа у бокор цвећа, који су јој крај ње, на сто, метнули. На лицу видите ону тиху радост, која болеснику враћа руже на образе.

Н. Рагшп (Беч): Снлавари. Ви не видиТе спЛаВа, алИ се кроз магловит даи беласа исиред вас широка река, са стрменом једном обадом. На нредњем делу слике видите два жилава, опаљена човека, са затуреним секирама на раменима и са дулама у устима. Чисто осећате неки влажНи дах.... А. 8сћаеИ'ег: Зимско јутро у планини. Снег је нокрио све. Зора забелила, и ви кроз једе чисто видите како се на небу звезде једна за другом гасе, што је, у осталом, и сдикар веома вешто представио. Нека хладна свежина, чини вам се, душе на вас са слике. Имају и четири лене слике нок. пољског сликара Јана Маћејке: „Идавојка", „Из пољске Историје", „Из чешке Историје (Житака)" и један „Мотив из Цариграда". Рг. Ргапк (Минхен): Сироко на Ривиери ди Деванте. Овај депи акварел вам јасно износи сву ону узбуну, коју сироко на води начини: хридови вире из мора, вода се ненуша и издиже, јурећи преко камењака. Има још једна слика, у сали где је колекција нок. сликара проФ. Макса Конера: базсћа 8сћпеј(1ег — „1Јт с!је АУаћгћеИ" (Со1ок8а1-Ое1§ета1с1е). Али, како је ово сушти симбодизам, и по скоро неразумљив, то би ваљало да се при удаску даје носетиоцима и коментар. Него, овде да завршим: доста је! Г. П. Ив.

На пасишту (сдикао Антон Брајт). — И ако је моменат, предстивљен на овој слици, веома обичан и чест, ипак гледалац налази иравог уживања у њему. Израђен по реалистичном схватању, утицај му је непосредан, јер у успоменама изазива читав низ таквих момената на које се сећамо са неким нарочитим расположењем. Брајт је познат нарочито са свога сликарског манира који му је у модерној гаколи одредио веома угледио место. Пред селом (Фотогр. снимио Др. Марко Николић). 0 значају аматерског ФотограФског снимања излишно је говорити, јер његова многострука примена сама собом најречитије говори. Фотографски аматерски рад захватио је јакога корена и у Краљевини Србији, те је „Нова Искра" скоро у сваком свом броју доносила и по који рад наших вредиих аматера. Уносећи и ову слику у досадашњи низ таквих радова, остављамо да јој и лепоте и правилност снимка налазе сами читаоци. Славолук у Београдској доњој тврђави. — У бднзини страшне Небојше куле подигнут је за времена аустријске окупације (1718.) овај славолук. Зидао га је, како се тврди, нринц Јевђеније Савојски. Баштовански долап крај Дунава (фотогр. снимио Др. Марко Никодић). У низу слика из нашега Београда и његове околине доносимо и ову са Дунавскога краја. Наши вредни Срби Маћедонци обделавају већи део Дунавскога поља, а како га наводњавају показује наша слика. Остаци Трајанова моста на Дунаву. „Код села Костола, иснод Кладова,, находио се на Дунаву знаменпти Трајанов мост, којим се за у Дакију иродужавао онај чудесни друмштоје пролазио десном страном целе дунавске клисуре, негде усечен у стену а негде озидан, пошто се отео део корита ове реке, овуда и онако узане. Кад године 1868, Дунав необично јако сахну, изашло беше из воде на видик шеснаест стубова од овога огромног моста који је имао у дужину винге од једнога километра, и коме су сводови највишу површину Дунава високо надвишавали. Гдава бронзане статуе Трајанове, нодигнуте иред мостом на нашој страни, нађена је пре некодико година у песку, близу обаде, и чува, се у натпем Народном Музеју! (Карић: Србија, 905.) Зека Бул>убаша (сликао 11. Ранос). — „Зекаје рођен у Новој Вароши, у нахији Сеничкој. Дошао јо у Србију у време Карађовђева, устанка, и находио се уза Стојана Чу-